Установљена награда „Бранислав Макеш”

​Факултет примењених уметности у Београду је на предлог Одсека примењеног сликарства донео одлуку да установи Награду „Бранислав Макеш” за најбољи графички лист, која ће се сваке школске године додељивати студенту овог одсека. Признање које је иницирала шеф одсека Милка Вујовић, установљено је у знак сећања и као омаж великом српском уметнику проф. Браниславу Макешу (1938–2020), који је предавао графику на Факултету примењених уметности и у свом наставном програму истицао графику у боји којој се посебно посветио кроз графичко стваралаштво.

Бранислав Макеш је био редовни професор Факултета примењених уметности, а вишедеценијску каријеру на тадашњој Академији за примењену уметност градио је прво као асистент једног од оснивача факултета, славног Михаила С. Петрова. Уметнички и стваралачки опус Макеша је изузетно плодан и разноврстан, а његово уметничко наслеђе чине бројни графички листови, мапе графика, слике, уља на платну и акрилици, акварели. Осмислио је нову суву технику на алуминијумској плочи, а мапа графика у боји израђених у овој његовој техници носи назив „Византијска кутија”. „Кутија” има 12 листова димензија 12,5 са 18,5 цм, а сваки лист је посвећен једном од 12 највећих хришћанских празника.

Уметничко наслеђе Бранислава Макеша далеко превазилази границе наше и земаља у окружењу и он је кроз стваралачки ангажман одавно препознат као признати европски и светски уметник. У Београду је Макеш приредио 19 самосталних изложби, у земљама нашег окружења још 23, у свету шест, а учествовао је и у низу колективних изложби, поред других на свим Октобарским салонима од 1963. године, на изложбама Београдског круга, у Галерији Графичког колектива, у Годишњим изложбама Улуса, Бијеналу графике у Београду, редовним изложбама Југословенске графике по земљама бивше Југославије и у 22 државе света.

Бранислав Макеш је у низу других дела урадио и десет мапа графика: оне носе називе Слике, Суботица стара, Нафта, Графичке етиде, Небо и Земља Бачке Тополе, Византијска кутија, Макеш у Суботици, Анатомија мртве природе, Обол Византији и Агонија. Најважнија признања Бранислава Макеша су награда Музеја Албертина у Бечу 1967. године, Награда за графику на Бијеналу суве игле у Ужицу, награде за сликарство Меморијала Милене Павловић Барили, Октобарског салона у Шапцу, „Бели анђео” у Пријепољу, Награда на Тријеналу мале графике у Шемалијеу.

У музејима и у приватним колекцијама у Београду и иностранству налазе се бројна дела Бранислава Макеша, а у Завичајном музеју у Руми, у којој је провео детињство и младост, оставио је легат са 32 рада.