Нови Зеланд пред вратима Аукуса

Да би суверено владала Индо-Пацификом, Америка је пре две године створила Аукус – безбедносни савез с Великом Британијом и Аустралијом, а сад ка англо-алијанси привлачи још једног члана – Нови Зеланд.

Новозеландска влада је недавно потврдила да је позвана да се придружи Аукусу и да размишља о понуди. Како је објаснио министар одбране Ендру Литл, Нови Зеланд би као земља опредељена за ненуклеарно наоружање остао изван дела Аукуса који се тиче нуклеарног наоружања или наоружања на нуклеарни погон.

„Понудили су нам разговоре о томе да ли желимо и можемо да се прикључимо и ја сам наговестио да смо вољни да истражимо ту тему”, истакао је Литл, а преноси „Гардијан”.

Алијанса је настала 2021. с циљем да ојача америчке, британске и аустралијске позиције у југоисточној Азији и сузбије кинески утицај у Индо-Пацифику. Пекинг од тада упозорава против овог савеза, тврдећи да Аукус угрожава безбедност у региону.

Кад су Вашингтон, Лондон и Канбера оформили пакт, договор је подразумевао и да ће Америка и Британија помоћи Аустралији да набави подморнице на нуклеарни погон. Иако аустралијски премијер Ентони Албанезе подвлачи да ће подморнице носити конвенционално оружје, Кина подозрева да Аустралија „на мала врата” постаје нуклеарна војна сила.

Новозеландска влада подвлачи да могуће придруживање неће имати везе с нуклеарном енергијом и атомским наоружањем. У Велингтону инсистирају на томе да се и даље тврдо противе нуклеарном наоружању. Док влада у Велингтону за сада није заинтересована за нуклеарне погоне и нуклеарно наоружање, налази да је корисно да због других ствари постане део Аукуса. Као чланица алијансе, ова земља би имала приступ врхунској војној технологији коју су развиле Америка, Британија и Аустралија, укључујући квантне рачунаре и вештачку интелигенцију.

Вест о приближавању Новог Зеланда англо-коалицији појавила се након што се министар Литл недавно срео с Куртом Кембелом, високим америчким званичником за Индо-Пацифик. Пре неколико дана новозеландска министарка спољних послова Нанаја Махута посетила је Кину, одакле су поново протестовали против Аукуса.

Било би очекивано да се Нови Зеланд придружи Аукусу, јер је већ део англоамеричког споразума „Петоро очију”, који су Америка, Канада, Велика Британија, Аустралија и Нови Зеланд оформили да би делили најосетљивије обавештајне податке. С Аукусом се оклева јер у Велингтону не желе да буду прст у оку Кини. Од свих земаља групе „Петоро очију”, Нови Зеланд води најмекшу политику према Кини. Једина је држава из коалиције која није осудила Пекинг због третмана муслиманске ујгурске мањине у провинцији Синђанг. Као што није било лако ни за Аустралију, ни за Нови Зеланд придруживање Аукусу неће бити лака одлука, јер 30 одсто новозеландског извоза одлази у Кину. Осим обзира према Кини, Нови Зеланд је оклевао и због политике нуклеарног ненаоружавања.

Недуго након што је у јануару заменио премијерку Џасинду Ардерн, нови председник владе у Велингтону Крис Хипкинс изјавио је да његова земља није променила став према нуклеарном оружју.

„Америка, Аустралија и Велика Британија су невероватно важни безбедносни партнери за Нови Зеланд, али се наша политика ненуклеарног наоружавања није променила”, саопштио је Хипкинс.

Како преноси „Сидни морнинг хералд”, противници Аукуса у Аустралији и на Новом Зеланду скретали су пажњу на то да би овај споразум могао да искомпликује војну сарадњу између две земље. Нови Зеланд не дозвољава да његовом ваздушном простору и територијалним водама прилазе авиони и бродови с нуклеарном технологијом, па би влада у Велингтону могла да одбије приступ и будућим аустралијским подморницама на нуклеарни погон. Уколико би се Хипкинсова влада придружила пакту, новозеландско противљење нуклеарној технологији дошло би на још веће искушење. Ипак, министар Литл наговештава да Нови Зеланд мора да се прилагоди глобалним трендовима: „Морамо да проценимо дугорочне интересе у свету и региону, који се убрзано мењају.”