Фриленсерке у Србији најмање плаћене

Најновији глобални извештај о фриленсинг пословању недвосмислено указује да ова грана пословања и даље бележи перманентан раст, како у самој потражњи тако и у просечној цени радног сата. Упркос страховима од светског економског успоравања, 46 одсто испитаника глобалног истраживања забележило је пораст тражње за њиховим услугама. Пето издање извештаја финтек компаније за дигитална плаћања „Пејонер” обухватило је више од 2.000 фриленсера из више од 122 државе, међу којима се налазе и земље Балкана. Када је реч о Србији, подаци се генерално подударају са остатком света, уз нека мања одступања.

Тако је ситуација са водећим техничким услугама које нуде фриленсери у региону – као што су веб и графички дизајн, програмирање, мултимедијална продукција и ИТ услуге – у великој мери подударна са стањем у Србији, где је чак 41,2 одсто испитаника навело веб и графички дизајн као примарно поље рада.

Такође, позитивно је и то да је већи део региона југоисточне Европе у претходном периоду забележио раст цене сата (37 процената испитаника) у поређењу са делом региона који је забележио пад цене сата (10 одсто анкетираних). Са друге стране, иако су многи фриленсери прибегли повећању цене рада, још постоји разлика у платама међу половима. Глобално истраживање је показало да жене фриленсери зарађују у просеку 22 долара по сату, док мушкарци 24, што представља благо побољшање у односу на прошлу годину.

У Србији је просечна цена радног сата за мушкарце фриленсере 20,88 долара, што је приближно просеку у осталим регионима, али зато жене и даље знатно заостају на овом пољу, па је њихова зарада 18 долара, што је ниже и од жена фриленсера у осталим регионима (22 долара). Поред овога, жене имају и осам одсто мање шансе да повећају своју зараду, у односу на мушкарце чији приходи расту брже током времена него код женских фриленсера.

Као одговор на растуће трошкове живота, 55 процената испитаника широм света узело је додатни ангажман, а 32 одсто је проширило базу клијената на нове земље. Примера ради, 59 процената испитаника у Србији навело је да искључиво ради као фриленсер или има свој бизнис, док 41 одсто ради и у компанији. Ситуација у суседним земљама је нешто другачија, па тако у Северној Македонији 33 процента испитаника послује искључиво као фриленсер, а у БиХ 40.

Гледајући само Србију, 76,5 одсто анкетираних рекло је да је задржало исти ниво цена, док је 80 процената испитаника у Босни и Херцеговини навело да је повећало своје цене. Занимљив је и податак да је 47 одсто њих у југоисточној Европи млађе од 35 година, што је мањи проценат него у свим другим регионима.

Иако је потражња за фриленсерима све већа, значајан део њих, чак 65 одсто у југоисточној Европи, ради 30 или мање сати недељно, док у Србији 29 процената ради више од 30 сати, што је јасан показатељ да су фриленсери веома задовољни равнотежом између пословног и приватног живота и да успевају да зараде довољно новца без обзира на то што раде мање од запослених.

После свега, јасно је да фриленсери остају веома атрактивна опција за компаније, нудећи јединствен ниво флексибилности у управљању финансијским притисцима из окружења.