Ко је кога етнички очистио са Космета

Према подацима УНХЦР, током 2022. године само 204 особе из неалбанске заједнице вратиле су се на Косово и Метохију. У питању је 155 Срба, 25 Ашкалија и Египћана, један Бошњак и 17 Рома, подаци су канцеларије Косовског омбудсмана. Ова бројка је поражавајућа ако се зна да је од доласка међународних војних снага – Кфор, покрајину напустило око 250.000 људи, махом Срба, али и Горанаца.

На готово свакој седници Генералне скупштине Уједињених нација шеф српске дипломатије, било да је реч о Николи Селаковићу или Ивици Дачићу, покрену питање повратка отераних Срба у јужну српску покрајину.

Тако је Ивица Дачић прошле године нагласио на редовној седници СБ УН посвећеној стању на Косову и Метохији да су Срби на Космету  живели вековима да то потврђују цркве, од којих су четири под заштитом Унеска. Подсетио је да је протерано 200.000 Срба са Косова.

„Да ли мислите да то више не треба да се помиње и да је то легитимизирано тиме што се то десило? Хоће ли ико поменути потребу да се Срби врате. Статистика је поразна. Ако је било геноцида, то значи да сада Албанца треба да има мање”, рекао је Дачић.

Он је навео да је према попису из времена СФРЈ у Приштини било 43.885 Срба, а да их је према попису из 2011, остало само 430.

„То је 100 пута мање за 30 година. Па да ли је то етничко чишћење и геноцид над Албанцима или над Србима? У Урошевцу сада има 32 Срба, 600 пута мање него раније, у Подујеву их било 2.242, а данас 12, што је 200 пута мање. У Призрену, где сам рођен, их је раније било 11.650, 2011 – 231, а данас само 27. Сваки коментар је сувишан и зато молим вас да више не користите те лажне чињенице да сте жртве етничког чишћења. Ко је крив за злочине нека одговара, али највеће жртве су Срби”, рекао је Дачић.

Са којим проблемима се сусрећу повратници? Пре свега реч је о узурпацији имовине и одузимању права на посед, неизвршење судских одлука које се најчешcће односе на непокретности, недостатак приступа образовним институцијама, незапосленост и лоше економске прилике и социјално стање, инфраструктурни проблеми, као и кршења језичких права – проблеми су са којима се суочавају повратници.

Актуелни проблем је и обезбеђивање личних докумената са којим се суочавају расељена лица и избеглице са Косова, као и грађани четири северне општине, о чему је омбудсман подсетио и на то да је већ о томе извештавао у претходним годишњим извештајима.

Према подацима УНХЦР косовско министарство на чијем челу је последњих десетак година увек Србин, изградило је 19 кућа, а у, како се објашњава петој фази, за кориснике је изграђено 35 кућа које су опремљене намештајем и електричном опремом.