Мотоциклисти су најрањивији учесници у саобраћају

Двојица мотоциклиста теже су повређена на улицама Београда у недељу. Крајем марта у саобраћајним несрећама у Србији повређено је неколико возача двоточкаша. Један је погинуо на државном путу код Лајковца, када се закуцао у заштитну ограду.

Последња несрећа догодила се у недељу око 23 часа на углу улица 27. марта и Старине Новака, у центру Београда. Моториста, који је теже повређен, кретао се прописно, наводе медији, али није успео да реагује када је један аутомобил приликом скретања нагло променио смер. Пре тога, на раскрсници у Новом Београду возач мотоцикла је повређен у судару са аутомобилом.

Према Светској здравственој организацији, мопедисти и мотоциклисти су проглашени рањивим категоријама учесника у саобраћају. То значи да је, приликом учешћа у саобраћајној незгоди, већа вероватноћа да ће бити повређени него да они повреде другог.

– Истраживањима у свету утврђено је да је по једном километру путовања вероватноћа смртног страдања возача и путника на мопеду и мотоциклу (моторизованом двоточкашу) 20 пута већа у односу на вероватноћу смртног страдања возача и путника у путничком аутомобилу, а вероватноћа од задобијања тешких телесних повреда је чак 40 пута већа. Мотоциклисти имају преко 50 пута већу вероватноћу да доживе саобраћајну незгоду у односу на остале учеснике у саобраћају – наводи се у истраживању које је објавила Агенција за безбедност саобраћаја.

Резултати истраживања у Европи говоре да у 36 одсто саобраћајних незгода возач моторног возила није уочио двоточкаша, а у 12 одсто случајева возач двоточкаша није уочио друго возило.

Возачи моторних возила некада не очекују одређено понашање возача двоточкаша, као што су прекорачења брзине, претицање са десне стране и вожња по разделној линији – такозвана „слалом” вожња око возила, истичу стручњаци за безбедност саобраћаја. На лошу уочљивост утичу и сами габарити мотоцикала и мопеда, с обзиром на то да су знатно мањи у односу на остала моторна возила.

– На безбедност мопедиста и мотоциклиста велики утицај имају карактеристике површине коловоза. Уочено је да често долази до слетања мопеда и мотоцикала са коловоза, као и до превртања. Неки од фактора који утичу на настанак оваквих врста незгода су клизав коловоз (киша, мрље од уља, ознаке на коловозу) и прекорачење брзине. У појединим ситуацијама до губитка контроле над возилом долази услед покушаја избегавања другог учесника у саобраћају – наводи Агенција.

У свакој десетој саобраћајној незгоди са погинулим лицима у Србији учествовао је моторни двоточкаш – мопед или мотоцикл. Сваки пети возач двоточкаша страда без учешћа других возила у несрећи. Сваки трећи погинули припада старосној категорији између 25 и 34 године. Чак 63 одсто несрећа са погинулима догађа се на државним путевима, а 37 одсто на општинским путевима и улицама.

Скоро две трећине моторизованих двоточкаша смртно страда у летњим месецима, у периоду од јуна до септембра, и то најчешће током викенда, када у највећој мери и учествују у саобраћају. Најризичнији су јутарњи и касни поподневни часови, односно у време сумрака. У просеку, годишње погине 47 моторизованих двоточкаша, а буде повређено око 1.230. Сваки осми дан, у просеку, један двоточкаш погине и сваког дана се повреди више од три двоточкаша.

Стручњаци указују да заштитне кациге имају велику ефикасност у спречавању смртних повреда, а такође и поштовање ограничења брзине кретања.

Неопходно је водити рачуна и о условима вожње. Ауто-мото савез Србије (АМСС) упозорио је данас на опасност од поледице због слабог мраза, који се ствара током јутра. Сви учесници у саобраћају треба да возе спорије и пажљивије на мостовима, надвожњацима и преко планинских превоја. Истиче се да повремена краткотрајна киша ствара привид сувог коловоза и добрих услова за вожњу, а тада се приликом кочења или нагле промене правца може брзо и лако изгубити контрола над возилом.