Коме је сметао руски војни блогер

Убиство руског војног извештача Владлена Татарског скренуло је пажњу с украјинског ратишта на руско тло, где би истрага могла да утврди други атентат од почетка рата у Украјини. Одмах након убиства Татарског из Москве стижу поруке о атентату и терористичком чину Украјине уз прећутно игнорисање релевантних међународних структура. Наметнуло се поређење с оним што се десило у августу прошле године, кад је убијена Дарја Дугина, ћерка руског идеолога Александра Дугина, и кад је Руска федерална служба безбедности (ФСБ) утврдила да иза овог злочина стоји украјинска специјална служба.

Познати војни блогер и заговорник руског рата који је извештавао с украјинског ратишта, а чије право име је Максим Фомин, страдао је у кафићу у центру Санкт Петербурга кад је експлодирала статуа у којој је била скривена бомба. Прве информације кажу да је статуу (бисту блогера), упаковану као поклон, у кафић који је у власништву шефа плаћеничке групе „Вагнер” Јевгенија Пригожина унела девојка по имену Дарја Трепова. Она је ухапшена под сумњом да је убила новинара. У недељу је у кафићу организован семинар и том приликом, што и снимци на „Телеграму” потврђују, Татарском је уручена статуа војника са шлемом. Неколико минута касније статуа пуна ексера и шрафова, експлозивне снаге коју би произвело 200 грама ТНТ-а, у смрт је однела познатог блогера наклоњеног руској акцији у Украјини. Том приликом је повређено најмање 35 људи.

Одмах су кренуле спекулације о томе ко је Татарском подметнуо „тројанског коња”. Једна од верзија је да је Кијев оркестрирао напад уз саучесништво присталица руског опозиционара Алексеја Наваљног. Руски антитерористички комитет истиче да су терористички акт планирале украјинске специјалне службе.

Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова каже да руски новинари стално доживљавају „претње репресалијама кијевског режима и његових инспиратора које се све чешће реализују”, те да су новинари „изложени претњама смрћу из Кијева уз прећутно игнорисање релевантних међународних структура”, док се, како рече Захарова, против њих води лов на вештице у западним медијима. Она је закључила и да се прећутно игнорисање релевантних међународних структура може тумачити „не само као помирљивост, већ и као саучесништво”.

„Запањујућа је реакција у Кијеву, где примаоци западних грантова показују нескривено одушевљење због онога што се догодило”, указала је Захарова и додала да су професионална делатност Татарског и његова служба отаџбини изазивали мржњу код кијевског режима.

Шеф „Вагнера”, међутим, не мисли да иза убиства у кафићу стоји кијевски режим, већ пре група радикала за коју је, каже, мало вероватно да има било какве везе с владом. Ваља истаћи и да је Татарски последњих неколико месеци активно критиковао руско Министарство одбране због пропуста на фронту, па је сврстан у медијску екипу Пригожина, који је такође незадовољан командом руске војске и који често с украјинског ратишта шаље оштре критике на рачун војног врха.