Представа „Наш разред” тиче се сваке средине

Гошћа нове епизоде видео серијала Танјуг Рефлектор била је редитељка Татјана Мандић Ригонат која је говорила о раду на представи „Наш разред” у Народном позоришту.

Мандић Ригонат је рекла да је „Наш разред” сјајна драма Пољака Тадеуша Слобођанека и да је очарана текстом, комада који је игран у 40 земаља света и региону са великим успехом, али не и у Србији.

Мандић Ригонат је додала да је „Наш разред” идеалан комад за овај тренутак, а њој пружа могућност да уради представу у другачијем рукопису него што су биле све њене претходне.

„Трудим се да за све што радим поставим себи изазов да се не понављам као редитељ и да за сваког писца пронађем одређен сценски облик који ће мени бити занимљив, да даље трагам и да се откривам као редитељ”, рекла је Мандић Ригонат.

Редитељка је рекла да је посебно нервира кад се људи дохвате неуралгичних тема које су провокативне и трауматичне, „а онда од тога се направе плакатске представе, петарда која експлодира као бомбица сензационализма”.

Према њеним речима, у овом комаду разред је метафора друштва и прати причу од десет другова и другарица од 1925. до 2000. године.

На сцени су живи и мртви у сложеној драмској причи, која почиње од полетних дечијих година и прати како се антисемитизам увлачи у разред, како код дојучерашњих другова који су се волели долази до поделе.

Мандић Ригонат је оценила да Слобођанек није црно-бели писац, већ тражи људску димензију у спајању онога што је психолошко и интимно, што је идеолошки, историјски и религијски моменат, трагедије и погрома 1941. године када су Пољаци спалили своје суседе Јевреје.

„То није још једна прича о Холокаусту. То је прича која се тиче сваке средине. Није написана као документаристичка драма па је потребно да познајете само пољску историју”, истакла је редитељка.

Мандић Ригонат је додала да је Слобођанек пронашао форму која „дубоко задире у сваког човека, који може да се идентификује са свим ликовим и себи постави питање: 'Шта бих ја урадио у тој ситуацији?”

Слобођанеку је било стало не да да одговор, него постави питања о којима ће људи мислити, али не на плакатски него уметнички начин, а Мандић Ригонат истиче да на његова драма води кроз „разна стања и емоције у којима лако препознајемо и делове наше прошлости, интимне, друштвене и политичке”.

Истакавши да је очарана екипом глумаца и да је један од разлога за овај комад била прилика да ради са тим младим људима, Мандић Ригонат је додала да су они „приближно година кад су се у животу ликова догодили кључни моменти који ће их обележити”.

Према њеним речима, драма комуницира са младим генерацијама које нису одговорне за злочине почињене у прошлости, али сви имамо одговорност за однос према злочинима и према прошлости.

Мандић Ригонат је навела да је „зло не хтети знати или знати па то потискивати”.

„Постоји тренутак кад расправљају колико је Јевраја убијено у штали. Један каже: 'Није их било 1.600 било их је највише 700. Да смо их као сардине трпали не би их стало. Трећи каже: 'Било је 340'. Лако препознајете све игре бројева са којима се суочавамо протеклих деценија”, рекла је редитељка.

„Наш разред” дотиче неуралгичне тачке које су наша садашњост и прошлост, а Мандић Ригонат наводи да „ако нема суочавања са тим на прави начин, остаје проблем за будућност”.

„А прави начин је онај путем којег се остварује моменат емпатије”, рекла је редитељка.