Конкуренција, али на граници

Страна трговачка конкуренција је кренула у Србију, па се у овом „налету“, изгледа, зауставила уз границу. „Шпар“, незванично, први објекат отвара у Суботици, док се на југу, у Нишу, турски „Рамстор“, део великог ланца „Мигрос“, припрема за улазак на српско тржиште. Министар трговине Слободан Милосављевић за наш лист није прецизирао о којим трговинским ланцима је реч, али је као и у ранијим изјавама потврдио да конкуренција долази и да се још очекује потврда њихових централа. Наводно, интерес ових трговаца је да са севера и југа напредују ка престоници где би, најкасније за две године, отворили прве објекте.

Већ неколико година уназад у Србији се говори о доласку страних трговачких ланаца. Хрватска „Идеа“ се већ одомаћила, а очекује и кредит Европске банке за обнову и развој којим би наставила ширење малопродајне мреже у Србији. „Меркатор“ је покрио један део тржишта, али је од 10 највећих светских трговаца код нас стигао само „Метро”. „Теско“, „Кора“ или „Била“ са чијим би доласком и српски потрошачи коначно могли да бирају и квалитет и цену, нису чак ни покушали да уђу у Србију иако годинама већ послују у окружењу. Француски „Интерекс“, пре неколико година је врло амбициозно најављивао своје планове у Србији, али није реализовао ни половину. Београд је још недоступан за велике играче. И док се у званичним институцијама изостанак конкуренције у трговини тумачи нестабилном политичком ситуацијом, честим изборима или недостатком одговарајућих локација, па и спором администрацијом, овдашњи потрошачи троше у просеку много више новца на храну, него они у европским земљама. Због монопола у трговини и чињенице да је само на београдском тржишту доминантан један играч, према незваничним подацима, потрошачи само за храну током године издвајају око 500 евра више него у земљама које имају више великих трговаца.

„Рамстор“, за који се претпоставља да долази у Ниш, већ има објекте у Македонији, а само у онај шопинг центар у Скопљу турски милијардер Рахми Коц (власник Коц групе) је преко фирме „Мигрос Турк“ уложио око 35 милиона евра. Турски „Мигрос“ има продајне објекте у ланцу „Рамстор“ и у Русији, Азербејџану, Казахстану и Киргистану, док је током прошле године затворио три објекта у Бугарској.

Министар трговине је најавио да је реално очекивати да и шведска „Икеа” следеће године отвори први продајни објекат у Србији.

Улазак страних трговина значио би повећање конкуренције, побољшање услуга и пад цена производа, што би додатно допринело расту трговинског сектора Србије који је неколико година у експанзији, оценио је Милосављевић. Новим законом о трговини, који би требало да се нађе у процедури до краја године, наводно ће се побољшати услови за улагања, пошто је предвиђена обавеза локалних самоуправа да одреде локације за изградњу тржно-пословних центара.

У Београду има слободног простора за велике трговинске ланце, али постоје различита образложења због чега заобилазе главни град. У једној консултантској кући, која пружа услуге углавном страним инвеститорима, кажу да трговински ланци траже велике плацеве у близини центра, а граде мале објекте, па се граду не исплати да им уступи на коришћење огромне парцеле, јер ови плаћају уређење само за део који је под објектом.

Ђорђе Бобић, који је донедавно био главни архитекта Београда, потврђује да велики ланци, рецимо, као „Икеа” траже парцеле од 25 хектара. Он, међутим, каже да мегамаркете не интересује центар већ простор уз загребачки, нишки и новосадски аутопут или зрењанински пут и Ибарску магистралу.– Тешко је формирати тако велике грађевинске парцеле у ободним насељима јер на њих углавном полажу право приватни власници. Довољно је да се појави један уцењивач који неће да прода својих пет ари или за њих тражи нереалну цену па да спречи решавање имовинских односа – наглашава Бобић.

Спора и компликована процедура издавања грађевинских дозвола, према његовом мишљењу, нису разлог изостанка великих трговинских ланаца, јер она и другим европским земљама није ништа краћа.

Бивши градски архитекта каже да се аустријски „Шпар” није ни обраћао граду, али да је било контаката са француским ланцем „Брикорама”, попут постојећег „Уради сам“.