Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како странци резервишу смештај у нашој земљи

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, у Србији је у фебруару ове године, у односу на исти период 2022. године, број долазака туриста већи за 18,5 одсто, домаћих за осам, а странаца за 44,6 одсто
Како странци резервишу смештај у нашој земљи
(Pixabay)

Само у четвртом кварталу прошле године у Европи су гости провели 97 милиона ноћења у краткорочном најму смештаја резервисаном преко онлајн платформи попут „Букинга” „Ер Би-Ен-Бија” и „Трип адвајзера”, показују најновији подаци Европског завода за статистику Евростат. Ови подаци показују да је број гостију повећан за 25 одсто у односу на исти период 2021. године. Статистика показује да су гости тако прошле године провели укупно 547 милиона ноћења у смештају резервисаном преко ових сајтова, што је раст од 50 одсто у односу на 2021. годину, а резултати премашују и оне рекордне из 2019, односно пре пандемије.

Најбоље резултате и раст оствариле су Шведска, Француска и Белгија, док је најизраженији пад забележен у Чешкој, Мађарској, Ирској и Естонији. Евростат саопштава да су најпопуларније дестинације смештаја преко онлајн платформи биле Хрватска са 20 милиона ноћења, углавном на мору, француска Азурна обала са 11 милиона ноћења, и шпанска Андалузија са десет милиона резервација.

Када је реч о Србији званична статистика не бележи овакве резултате , па је тешко и претпоставити колико је резервација у нашој земљи било преко онлајн платформи, а познато је да страни туристи управо на тај начин обезбеђују смештај. Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, у Србији је у фебруару ове године, у односу на исти период 2022. године, број долазака туриста већи за 18,5 одсто, а број ноћења за 21,5 процената. Од тог броја број домаћих туриста је већи за осам, а странаца за 44,6 одсто. Грађани Русије су евидентирани као најбројнији страни туристи у Србији када је реч о првих девет месеци прошле године, пошто су остварили више од 360.000 ноћења. После њих следе гости из Турске са више од 315.000 ноћења. Иначе из Русије је у првих девет месеци било 75.300 долазака, а из Турске око 91.700. Према оствареном броју ноћења следе БиХ са 254.000, Немачка 191.000 и Црна Гора са 151.000 ноћења. Више од 100.000 ноћења остварили су и грађани Северне Македоније, Румуније, Кине, Хрватске, Словеније и Индије. За девет месеци забележено је и око 15.500 долазака држављана Украјине, који су укупно остварили око 44.000 ноћења. У нашој земљи је у том периоду забележено укупно 3,61 милион ноћења и 1,29 милиона долазака страних туриста. Реч је, дакле, о укупном броју, али и даље немамо податке о томе колико је ноћења резервисано у краткорочном најму преко онлајн платформи. Сигурно је да тај број расте, али и даље немамо ни тачан број регистрованих објеката за краткорочно изнајмљивање, с обзиром на то да многи и даље раде нерегистровани.

Како би се решио проблем сумњивих и лажних резервација смештаја, али и повећала конкурентност, власницима објеката за издавање је недавно омогућено увођење безготовинског плаћања.

Нова услуга је представљена у оквиру Сајма туризма у Београду, када је речено да ће физичким лицима убудуће бити омогућена безготовинска наплата смештаја у категорисаним објектима који се оглашавају преко платформи попут „Букинга”. Ова нова услуга омогућиће физичким лицима да гостима понуде плаћање картицама, што до сада није био случај. Услов је да је реч о регистрованим објектима за издавање смештаја. До сада се дешавало да гости резервишу смештај без резервације и плаћања унапред, а онда се предомисле и не појаве се у објекту. Власници смештаја у овим случајевима нису имали начин да наплате нанету штету.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanko
Najveći problem za strana lica koja žele da ostanu u Srbiji nakon 30 dana je pronalazak dugoročnog smeštaja. U ovoj sferi i dalje vlada prava anarhija, a zakupodavci ne podležu nikakvoj regulativi. Ne postoje propisani standardi u vezi sa kvalitetom smestaja koji se moze izdavati i nažalost, u Srbiji se 99% zakupodavaca ne pridržava plaćanja poreza. Ovo svakako nije krivica samo zakupodavaca, propisi koji regulisu placanje poreza su potpuno neprilagodjeni ovoj industriji.
Zoran
A ko to hoce da ostane duz eod 10 dana od stranaca u Srbiji? :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.