Уторак, 09.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Резистенција на антибиотике поприма размере пандемије

Резистенција на антибиотике поприма размере пандемије
(Фото Pixabay)

Отпорност бактерија на антибиотике поприма размере пандемије и, ако се настави тако, терапијски избор антибиотика у лечењу инфекција биће све мањи, а озбиљне случајеве болничких инфекција биће све теже лечити, рекао је председник Удружења пацијената Србије (УПС) Саво Пилиповић.

На конференцији Удружења пацијената Србије посвећену нерационалној употреби антибиотика, Пилиповић је рекао и да они покушавају да се баве општим темама које се не тичу једне дијагнозе или болести, већ свих нас који се лече и оних здравих.

„Као што смо подржали иницијативу професорке Данице Грујичић да се забрани пушење у затвореном простору и као што смо и ми захтевали од Министарства да се забрани употреба соларијума, тако смо и овде видели потребу да укажемо на велики проблем нерационалне потрошње антибиотика”, рекао је Пилиповић.

Навео је да је три пута прележао ковид-19 и да је сваки пут добијао по неколико кутија антибиотика, а због такве употребе, како је рекао, неки људи који су имали рутинске операције могу бити у озбиљном проблему.

Микробиолог и професорка Медицинског факултета Универзитета у Београду Ивана Ћирковић рекла је да је Србија, као и земље у окружењу, на врху листе земаља са највећом резистенцијом бактерија на антибиотике због нерационалне употребе и, како је рекла, можда донекле и злоупотребе.

Према њеним речима, није само хумана медицина одговорна, већ се та потрошња бележи и у ветеринарској медицини и производњи хране.

„Пандемија ковида је донела повећању потрошњу антибиотика. У почетку се сматрало да одређени антибиотици могу побољшати исход болести, а касније су из протокола укинути антибиотици за благе и тешке болести, па није било разлога за коришћење у мери у којој су се користили”, рекла је Ћирковић.

Додала је да су се од 2022. године на српском тржишту појавили и антивирусни лекови за ковид-19 инфекцију, а да су неки лекари лакше давали антибиотике уместо циљаних антивирусних лекова.

Како је оценила, све је то заједно довело до пораста резистенције бактерија у Србији на антибиотике и да се бележи пораст од десет до 15 процената, у зависности од бактеријске врсте и антибиотика.

Горан Стевановић, директор Инфективне клинике у Београду изјавио је да се врло ретко схвата да су сви у ризику да добијемо неку од инфекција и да је већи проблем када се сусрећу са бактеријама које су резистенте.

„У последње време повремено виђамо слојеве који су отпорни практично на све расположиве лекове, па су дужина лечења и трошкови већи и ризик по пацијента је изузетно велики, јер такве инфекције углавном не добијају особе које су у одличној физичкој кондицији, већ људи који већ имају сопствено здравствено оптерећење”, рекао је Стевановић.

Навео је да за сада успевају да се снађу и трудом наше микробиологије, односно, како је рекао, свих лабораторија и служби које су унапредиле степен дијагностике и брзину давања резултата, јер је битна и осетљивост на појединачне антибиотике.

Према његовим речима, када имају податке и расположиве лекове, онда следи даља борба да се не јави нежељени ефекат антибиотичке терапије.

„Проблем је када су клице толико отпорне да имамо само један лек, а тај један лек је везан са нежељеним ефектима онда, као решење, долази до комбиноване терапије”, рекао је Стевановић.

Анестезиолог и професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу Радмило Јанковић, казао је да је цео проблем израженији тамо где су најтежи пацијенти чији имунитет није на највишем нивоу и они често имају друге процедуре које носе ризик од развитка инфекција.

„Овај проблем постоји у читавом свету, али смо ми на мапи света црвенији од северне и западне Европе, која има другачију културу и дисциплину у поступању у болничком окружењу и јединицама интензивне неге”, рекао је Јанковић.

Додао је да је доста и до праксе у Србији, која није била адекватна и да су антибиотици најомиљенији лекови међу српским лекарима када се посматра потрошња или номинални број лекова који се преписују.

Према његовим речима, неретко ћете чути од људи да неко није баш добар доктор јер не даје антибиотике, преноси Танјуг.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Није чудо кад антибиотици могу да се купе преко тезге и користе на своју руку за шта не треба!
Boza
Poznato je da su bakterije postale otporne na antibiotike. Rusi imaju bakteriofage ali to nije zapadna medicina i gurnuto je u stranu.
Luis
Bakteriofagi postoje več barem 3.500 miliona godina pa bi stvarno bilo čudno da ih Rusi nemaju.
DP
Možda... Ali sa Kovidom-19 je bio sasvim drugojačije. Preko 50% pacijenata koji su umrli umrlo je od bakterijskih komplikacija posle ZAKASNELE upotrebe antibiotika (posle 12-16 dana).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.