„Западни Балкан КВАД” не угрожава „Отворени Балкан”

Специјално за „Политику”
Скопље – Платформа КВАД је промоција специфичних вредности и идеја директно повезаних с европским интегративним процесом, односно хармонизација с позицијама ЕУ о актуелним питањима с којима се суочава европски континент, каже за „Политику” Бујар Османи, министар спољних послова Републике Северне Македоније. Он се у интервјуу осврнуо и на имплементацију Бриселског споразума и договор између Београда и Приштине постигнут у Охриду, нагласивши да је овај корак веома важан за цео регион.

Шта је платформа „Западни Балкан КВАД”, која је њена улога и на којим је принципима организована? Није ли ово пандан „Отвореном Балкану”, којем се оштро противи Приштина, док је у Црној Гори подељено мишљење о овој регионалној иницијативи?

Реч је о промоцији потпуне хармонизације спољне политике четири земље (Северна Македонија, Албанија, Косово и Црна Гора) са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ. Овај неформални форум је аутентичан и ни на један начин не повезује нити угрожава било коју регионалну иницијативу, посебно не „Отворени Балкан” или Берлински процес.

Често спомињем чињеницу да у региону постоји више од седамдесет регионалних иницијатива и свака има своју оправданост и тежину. Ревитализација Берлинског процеса, на пример, не искључује „Отворени Балкан”, који је доказао своју оправданост и потребу чињеницом што је наша изворна иницијатива и што сами дефинишемо динамику активности и сусрета, онако како три земље то сматрају оправданим или потребним. Идеје и договори су изворно блиски идејама и циљевима Берлинског процеса, те су у том погледу обе иницијативе комплементарне.

С друге стране, платформа КВАД је промоција специфичних вредности и идеја директно повезаних с европским интегративним процесом, тј. хармонизација с позицијама ЕУ о актуелним питањима с којима се суочава европски континент. Целокупно усаглашавање земаља региона са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ много је више од испуњавања „бенч-маркова” – суштинска је одлука земаља о њиховој припадности, искрености и лојалности ка процесу учлањења у ЕУ. Као земље које су то успеле да постигну, хоћу да промовишемо ову политику у региону као позитивну и успешну, са жељом да што пре видимо усаглашене све спољнополитичке ставове и интересе земаља западног Балкана са Бриселом. Амбиције свих шест земаља региона јесу да у једном тренутку постану део ЕУ, стога морамо заједно да будемо креатори спољне политике ЕУ и једноставно је коректно да се у овом процесу интеграције потпуно усагласимо с том политиком већ сада. У односу на остале земље из региона западног Балкана, али и земље Источног партнерства, које такође претендују да буду чланице ЕУ, циљ КВАД-а је подстицај свим земљама аспирантима да усагласе своју спољну политику с политиком ЕУ – као свој аутентичан интерес, али и као заједнички регионални интерес – због стабилности у региону и шире на европском континенту.

У Охриду је одржан састанак Вучића и Куртија, под покровитељством ЕУ и САД у улози посматрача. Колики је шири значај постигнутих договора након десеточасовних разговора у Вили „Биљана”?

Договор и његова комплетна имплементација нису важни само за Србију и Косово, већ и за цео регион и његову европску будућност. Хоћу да вас подсетим на то да се сусрет председника Вучића и премијера Куртија десио у Охриду у истој згради где је био постигнут Охридски оквирни договор, који се сматра најуспешнијим мировним договором који је произашао из конфликта бивше Југославије.

Ми сматрамо и Косово и Србију нашим блиским суседима и несумњиво желимо да сусрет у Охриду буде прекретница у односима између ове две земље. Наше искуство приликом затварања властитих отворених питања, и код куће и са суседима, показује да политика и дијалог, компромис и дипломатска решења носе многе бенефите. Стварају унутрашњу стабилност и кохезију, пријатеље од суседа, партнерство с међународним пријатељима, регионалну стабилност, напредак и просперитет.

Северна Македонија је председавајућа земља ОЕБС-у. Како оцењујете политичко-безбедносну ситуацију у свету и на Балкану?

‒ Северна Македонија је преузела председавање ОЕБС-у у тренутку најтеже безбедносне и геополитичке кризе након Другог светског рата, која ће несумњиво оставити трајне последице у више домена. Принцип одржавања међународних односа, који се базира на правилима, практично је сломљен. Укупна европска безбедносна архитектура доведена је у питање. Визија ОЕБС-а, као платформе за дијалог у вези с међуконтиненталном кооперативном безбедношћу, озбиљно је уздрмана. Практично су сви принципи и све обавезе ОЕБС-а, садржани у завршном акту из Хелсинкија и уопштено у међународном праву, прекршени агресијом Русије против Украјине.

И у овако комплексним околностима Северна Македонија ради посвећено на политичком руковођењу ОЕБС-ом и урадиће све да заштити принципе ове организације. Користимо тешко стечена искуства да бисмо допринели у процесу веће стабилности и европске безбедности. Без обзира на то колико су узнемирујућа и обесхрабрујућа дешавања на терену, настављамо да радимо на томе да се избегну ескалације.

Кад је реч о стању на Балкану, посебно смо задовољни напретком постигнутим у односу Косова и Србије. Саму чињеницу што је сусрет одржан у Охриду доживљавамо као поверење које смо стекли код наших суседа, као земља у чијем је директном интересу успех договора, али и као признање достигнућа Северној Македонији као земљи у којој се негује политичка култура дијалога и дипломатско решавање спорова.

Спремност на реализацију њихових обавеза у вези с постигнутим договором из Брисела (27. фебруара) и у спровођењу Анекса, изражена с обе стране, улива поверење. Као председавајући ОЕБС-у, али и као министар спољних послова Северне Македоније, увек поздрављам реалне и одрживе иницијативе за решавање проблема.