Оригинал фалсификата

Још нису пребројани ни сви гласови из репрезентативног, дубоко стратификованог узорка, а народни гуслар, или што би данас рекли анонимни инфлуенсер, затежући хештег струне, пустио је глас из твитер грла – нееееемааааа Мииииилааааа, нееееемааааа Тиииитааааа, сад се ооооовдје Јаков пииииита (Нема Мила, нема Тита, сад се овдје Јаков пита).

Краљ је мртав – живео краљ!

Драган Ј. Вучићевић је недељама на насловним странама својих информативних новина извештавао о малверзацијама и неподоштинама земљака му Драгана Бујошевића. Случај је, међутим, хтео да уместо потоњег у апс оде он сам.

Није ни робија коме је намењена, него коме је суђена.

Да су се којим случајем у Горњим Недељицама стварно појавила два Aмериканца и дала зелене новчанице зеленим активистима, тај догађај не би нигде остао забележен, осим можда у аналима неке обавештајне службе. Насупрот томе, један фиктивни догађај описан у серији на чијој одјавној шпици вероватно стоји обавештење да су сви ликови и догађаји измишљени, узбуркао је духове и данима привлачи пажњу медија и коментаре јавности.

Представе о стварности су постале важније од саме стварности.

Свакодневно неки људи одлазе, а неки долазе у Србију гоњени објективним разлозима или субјективним мотивима. За више од сто хиљада, углавном високо образованих Руса и пар хиљада Украјинаца, Србија је у овом часу обећана земља. С друге стране, многи стручњаци одлазе, неки са собом воде децу. Мало је текстова и репортажа посвећено тим људима и њиховим причама. Један глумац је, међутим, негде готово дословце рекао да би волео да његова деца живе у некој другој земљи јер му се стање овде не свиђа, а не види да ће се ускоро нешто променити. Све што зна да пише и типка нешто је тим поводом написало. Поруке подршке стижу чак из региона, а мада то нигде није документовано уље на ватру доливају тврдње да се глумцу прети смрћу (?!). Ствар је отишла до мере да се усред све своје муке на случај осврнуо чак и ДЈВ.

Надам сам да је вапај глумца стигао и до бар неког продуцента. Волео бих да грешим, али сам спреман да се кладим да ће за пар месеци, када се бура мало стиша и ништа се, као што глумац тврди, не промени, његов лик осванути у некој реклами или бар квизу.

Филмска уметност је већим делом индустрија забаве и уносан бизнис, а популарни глумци и режисери су постали, част изузецима, промотoри и иконе културе и идеологије конзумеризма и амблеми не само пословних већ и политичких пропагандних кампања.

Један од тих изузетака је, свакако, Питер Вир. Свако ко је гледао „Труманов шоу” знаће на шта мислим. Улога Бурбенк Трумана тренутно је намењена Марку Јанкетићу. Питање је само када ће он тога постати свестан.

Али ни ријалити нису што су некада били. Добијају нове димензије. Да се подсетимо. У почетку су медији одражавали стварност. Добрим новинарством је сматрано што истинитије представљање стварности, односно онога оно што се догодило. У другој димензији, која добрим делом кореспондира са појавом телевизије, стварност је почела да (п)одражава медијске слике. У њој је на цени успешно убеђивање јавности да је оно што медији представљају истина. У трећој медијској димензији, којој су интернет и друштвене мреже створиле погодно тло, медији сами стварају садржај за који верују да ће привући пажњу јавности.

У праву је Александар Апостоловски када каже да му медијска сцена у Србији личи на Пасуљанске ливаде у којој и власт и опозиција преко својих таблоида уништавају своје мете. Вероватно је у праву и када тврди да је најбољи ђак у тој школи упркос јакој конкуренцији био ДЈВ. Међутим, они су се такмичили у другој медијској димензији у којој су људски напори лимитирани и једни друге брзо стижу.

Опозициони таблоиди су озбиљно угрозили примат ДЈВ. Лакоћа којом разни трче па и престижу медијског лидера постала је очигледна, а ДЈВ-у неподношљива.

Једино на тај начин могу себи да објасним искорак који је направио у трећу медијску димензију у коју је управо закорачио ДЈВ. Стварање реалног садржаја. Нешто попут ТВ ријалитија, али за разлику од њега који се дешава у режираним и строго контролисаним условима, овде се стварање медијског садржаја дешава у потпуно реалним и неконтролисаним животним околностима.

Ако су у првој димензији медији тежили стварању оригиналних слика, а у другој фалсификата стварнoсти, у трећој димензији посебно се цени стварање оригинала фалсификата.

Неки сматрају да се ДЈВ одлучио на одлазак у затвор да би привукао пажњу на своју нову ТВ Информер, други у први план истичу његов лични карактер. Трећи указују на борбу за истину и слободу медија. Сам нисам паметан нити могу да домислим шта су потенцијали овакве акције. Оно што, међутим, јасно назирем то је да онај ко у медијској сфери буде желео да надмаши или барем стигне ДЈВ мораће да закорачи у трећу димензију у којој за тркаче нема отпора ваздуха нити било чега што ограничава.

Хиперреалност у којој смо до сада живели тумачећи не саму стварност него слике о стварности сада се трансформише у своју трећу димензију.

Рат у Украјини ушао је у ко зна који дан. Затрпани смо морем информација о напредовању ових или оних трупа, а више се нико не пита зашто се тај рат уопште води. Телевизијски програми, понекад, од јутра до сутра преносе слике, вести и тумачења тих догађаја. Шта се стварно догађа, то ће нам, као и на крају сваког рата, објаснити победници.

Професор Филозофског факултета у Београду