САД: Милијарда за Сакашвилија

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 4. септембра – Америка намерава да своју подршку Грузији, у конфликту с Русијом, повећа испорукама вредним милијарду долара. Према саопштењима председника Џорџа Буша, шефовице дипломатије Кондолизе Рајс и њихових сарадника, та потпора ће садржати само пошиљке за хуманитарне и потребе обнове разорених подручја, а не и за војне потребе.

Комбинација ванредне америчке помоћи Грузији и данашње посете потпредседника Ричарда Чејнија тој земљи – коју Русија сматра „блиским иностранством” – сигурно ће повећати тамошњу и затегнутост између Вашингтона и Москве – оцењује „Њујорк тајмс”. Лист подсећа да је Кремљ отворено оптужио Америку да је слањем оружја Грузији, обуком њених оружаних снага и подстицањем за улазак у НАТО провоцирала тамошњи сукоб, после чега је Русија признала независност Јужне Осетије и Абхазије.

Констатује се, уједно, да се овом одлуком „значајно повећава помоћ држави која је последњих година постала ватрено проамеричка” а чија је цена била – „највеће погоршање односа између Америке и Русије после пада комунизма”. Од стицања независности Грузије као дела бившег СССР, наводи се, за последњих 17 година, одавде је њој послато укупно 1,8 милијарди долара, да би сада била обећана додатна милијарда у наредне две године.

Ако се изузму улагања у највећи фронт данашњице, у Ираку, најновија испорука би могла да значи да је Грузија постала највећи прималац америчке помоћи, после Израела и Египта. Рајсова је јуче прецизирала да ће поменута испорука бити из два дела – 570 милиона долара у овој а 430 у следећој фискалној години. „Вашингтон пост” данас цитира Ричарда Грина, заменика директора службе за помоћ иностранству, да ће се средства за потпору Грузији прибавити и из фондова намењених дугим земљама. Није речено – којих.

Део пакета, наставља „Пост”, подлеже одобрењу парламента (Конгреса). Не рачуна се, при том, с тешкоћама, јер не постоји, по свему судећи, раздор између републиканске Беле куће и парламента (Конгреса) којим доминирају демократе. Вративши се из посете Грузији пре две недеље, председник сенатског Комитета за спољне односе и демократски кандидат за потпредседника САД Џозеф Бајден је „први предложио да се за милијарду долара повећа помоћ тој земљи”, окарактерисавши „руску инвазију на њу као један од најзначајнијих догађаја у Европи после пада комунизма”.

Овдашњи званичници понављају да САД имају „трајан интерес у региону Кавказа” (Чејни у Тбилисију, пре кога се обрео у Азербејџану, а следећа станица му је Украјина)) и да „слободни свет не може да дозволи да судбина мале независне земље буде одређена агресијом већег суседа” (Рајсова у Вашингтону).

Аналитичари подсећају, при том, на шире околности. „Пост” пише да „Европљани нису хтели да заведу економске санкције Русији са образложењем да нема пожељне алтернативе јаким односима” с Москвом. И – да су предложили сазивање међународне конференције за помоћ обнови Грузије, чему прилог треба да представља амерички најновији пакет.

Сукоби у Грузији као и затезања односа међу великих силама тим поводом посматрачи доводе у везу и са „косовским случајем”. Према вестима које довде допиру, Москва узвраћа Западу да нема право да је критикује за признавање независности Јужне Осетије и Абхазије кад је он, тврдећи да се ради о „случају који неће утицати на друге”, а противно резолуцијама и начелима УН, претходно признао једнострано приштинско проглашење независности…