Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ка­да ће Шведска сазрети за НАТО

Ка­да ће Шведска сазрети за НАТО
(EPA-EFE/Jessica Gow)

У Сток­хол­му не гу­бе на­ду, по­што су се Тур­ска и Ма­ђар­ска, ко­је се још про­ти­ве швед­ском ула­ску, на­шле под при­ти­ском Ва­шинг­то­на јер због ра­та у Укра­ји­ни же­ли да што ви­ше по­ме­ри гра­ни­це али­јан­се на ис­ток, ка Ру­си­ји

Швед­ска је оста­ла на ли­сти че­ка­ња, док је Фин­ска отво­ри­ла ка­пи­је НА­ТО-а, иако су две скан­ди­нав­ске зе­мље у исто вре­ме, у ма­ју про­шле го­ди­не, под­не­ле мол­бе да за­јед­но уђу у али­јан­су. У Сток­хол­му се на­да­ју да ће Ан­ка­ра и Бу­дим­пе­шта, ко­је се за са­да то­ме про­ти­ве, ипак по­ди­ћи рам­пу до ју­ла, ка­да се у Вил­њу­су одр­жа­ва са­ста­нак вр­ха вој­ног са­ве­за. Ове две про­тив­ни­це при­је­ма Швед­ске већ су се на­шле под при­ти­ском во­де­ћих зе­ма­ља НА­ТО-а, пре све­га Аме­ри­ке.

По­сле ру­ске вој­не ин­тер­вен­ци­је у Укра­ји­ни, Сток­холм и Хел­син­ки су се на­шли под при­ти­ском НА­ТО-а да пре­ки­ну ви­ше­де­це­ниј­ску не­у­трал­ност, ка­ко би се про­ду­жи­ла ис­точ­на гра­ни­ца пре­ма Мо­скви. У Швед­ској и Фин­ској те од­лу­ке су до­не­ли без рас­пи­си­ва­ња ре­фе­рен­ду­ма, по­што се очи­глед­но стра­хо­ва­ло ка­ко ће на то ре­а­го­ва­ти гра­ђа­ни. Слу­чај­но или не, ли­дер­ка со­ци­јал­де­мо­кра­та и пре­ми­јер­ка Са­на Ма­рин уве­ла је Фин­ску у НА­ТО, али је пре три да­на из­гле­да из­гу­би­ла ве­ћи­ну на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма и не­ће мо­ћи да фор­ми­ра но­ву вла­ду.

„Ам­би­ци­ја Сток­хол­ма је да по­ста­не члан НА­ТО-а на сле­де­ћем са­ми­ту, ко­ји се у ју­лу одр­жа­ва у Ли­тва­ни­ји. То пи­та­ње је од ве­ли­ког зна­ча­ја за Швед­ску. Не­ма раз­ло­га да Тур­ска и Ма­ђар­ска и да­ље од­ла­жу ра­ти­фи­ка­ци­ју на­шег при­је­ма у али­јан­су”, пре­но­си ис­тан­бул­ски „Са­бах” из­ја­ву швед­ског ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва То­би­ја­са Бил­стро­ма да­ту по­сле при­је­ма Фин­ске у НА­ТО.

Ан­ка­ра тра­жи од Сток­хол­ма да за­о­штри став пре­ма те­ро­ри­сти­ма ко­ји су по­бе­гли из Ана­до­ли­је и на­шли уто­чи­ште у Скан­ди­на­ви­ји. Реч је о 120 екс­тре­ми­ста при­пад­ни­ка за­бра­ње­не Рад­нич­ке пар­ти­је Кур­ди­ста­на (ПКК) и след­бе­ни­ка има­ма Фе­ту­ла­ха Гу­ле­на, ко­ји су 2015. го­ди­не по­ку­ша­ли да из­ве­ду др­жав­ни удар у Ан­ка­ри. Од­но­си из­ме­ђу две зе­мље још ви­ше су се за­о­штри­ли по­сле па­ље­ња Ку­ра­на ис­пред тур­ске ам­ба­са­де у Сток­хол­му као и да­ва­ња до­зво­ле да „курд­ски те­ро­ри­сти” одр­же де­мон­стра­ци­је, ко­је су по­др­жа­ли и не­ки швед­ски ле­ви­ча­ри. У ме­ђу­вре­ме­ну, вла­да је по­кре­ну­ла по­сту­пак за до­но­ше­ње за­ко­на ко­ји ће јој омо­гу­ћи­ти да за­о­штри став у бор­би про­тив те­ро­ри­зма.

У Ан­ка­ри ка­жу да Тур­ска ни­је за­тво­ри­ла вра­та за ула­зак Швед­ске у НА­ТО уко­ли­ко она по­ву­че нео­п­ход­не ко­ра­ке.

„Ми ни­смо про­тив про­ши­ре­ња НА­ТО-а, али Сток­холм мо­ра да за­о­штри став про­тив те­ро­ри­ста”, об­ја­шња­ва­ју у ка­би­не­ту пред­сед­ни­ка Ре­џе­па Та­ји­па Ер­до­га­на. То пи­та­ње си­гур­но се не­ће на­ћи на днев­ном ре­ду пре пар­ла­мен­тар­них и пред­сед­нич­ких из­бо­ра ко­ји се одр­жа­ва­ју 14. ма­ја, по­што Ер­до­ган сво­јим чвр­стим ста­вом про­тив „курд­ских те­ро­ри­ста” из­но­ва по­ку­ша­ва да при­ву­че гла­со­ве ра­ди­кал­них на­ци­о­на­ли­ста, ко­јих у Тур­ској ни­је ма­ло. У ди­пло­мат­ским кру­го­ви­ма се про­це­њу­је да ће по­сле из­бо­ра Ан­ка­ра по­ди­ћи рам­пу за при­јем Швед­ске без об­зи­ра на то ко по­бе­ди на из­бо­ри­ма.

У аме­рич­ком кон­гре­су пре­те да ће бло­ки­ра­ти про­да­ју 40 ави­о­на Ф-16 Тур­ској уко­ли­ко не да „зе­ле­но све­тло” за при­јем Швед­ске у вој­ни са­вез. Из Ан­ка­ре по­ру­чу­ју да ће у том слу­ча­ју на­ћи ре­ше­ње „на дру­гој стра­ни”, као што су то пре пет го­ди­на ура­ди­ли ку­пу­ју­ћи ру­ске си­сте­ме С-400, по­што ни­су мо­гли да до­би­ју аме­рич­ке ра­ке­те „па­три­от”. По­зи­ва­ју­ћи се на сво­је из­во­ре, ло­кал­ни ме­ди­ји от­кри­ва­ју да би овог пу­та Тур­ска мо­гла од Ру­си­је да ку­пи бор­бе­не ави­о­не Су-57, што би, ако се об­и­сти­ни, још ви­ше по­ре­ме­ти­ло од­но­се из­ме­ђу Ан­ка­ре и Ва­шинг­то­на.

Сток­холм ће, ме­ђу­тим, на пу­ту до члан­ства у НА­ТО-у мо­ра­ти да укло­ни још јед­ну пре­пре­ку – Ма­ђар­ску. „Швед­ска го­ди­на­ма зло­у­по­тре­бља­ва свој по­ли­тич­ки ути­цај и за­у­зи­ма не­при­ја­тељ­ски став пре­ма вла­ди у Бу­дим­пе­шти, ко­ју оп­ту­жу­је да не по­шту­је вла­да­ви­ну пра­ва. То на­шој зе­мљи на­но­си ве­ли­ку ште­ту”, об­ја­шња­ва­ју у ма­ђар­ској вла­ди и тра­же да Сток­холм про­ме­ни став уко­ли­ко Швед­ска же­ли да по­ста­не 32. чла­ни­ца НА­ТО-а.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Moneta za potkusurivanje
Svedska je moneta za potkusurivanje unutar NATO izmedju Madjarske a pre svega Turske s jedne i Amerike s druge strane. Bice onako kako na kraju kaze stariji brat s druge strane Atlantika.
branislav
Dobiće i švedi svoj komadić sibirske zaledjene zemlje pa zašto referendum oko toga?
Дејан Р.Тошић
Кад почне да плаћа 3% БДБ у НАТО.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.