Када ће Шведска сазрети за НАТО
У Стокхолму не губе наду, пошто су се Турска и Мађарска, које се још противе шведском уласку, нашле под притиском Вашингтона јер због рата у Украјини жели да што више помери границе алијансе на исток, ка Русији
Шведска је остала на листи чекања, док је Финска отворила капије НАТО-а, иако су две скандинавске земље у исто време, у мају прошле године, поднеле молбе да заједно уђу у алијансу. У Стокхолму се надају да ће Анкара и Будимпешта, које се за сада томе противе, ипак подићи рампу до јула, када се у Вилњусу одржава састанак врха војног савеза. Ове две противнице пријема Шведске већ су се нашле под притиском водећих земаља НАТО-а, пре свега Америке.
После руске војне интервенције у Украјини, Стокхолм и Хелсинки су се нашли под притиском НАТО-а да прекину вишедеценијску неутралност, како би се продужила источна граница према Москви. У Шведској и Финској те одлуке су донели без расписивања референдума, пошто се очигледно страховало како ће на то реаговати грађани. Случајно или не, лидерка социјалдемократа и премијерка Сана Марин увела је Финску у НАТО, али је пре три дана изгледа изгубила већину на парламентарним изборима и неће моћи да формира нову владу.
„Амбиција Стокхолма је да постане члан НАТО-а на следећем самиту, који се у јулу одржава у Литванији. То питање је од великог значаја за Шведску. Нема разлога да Турска и Мађарска и даље одлажу ратификацију нашег пријема у алијансу”, преноси истанбулски „Сабах” изјаву шведског министра спољних послова Тобијаса Билстрома дату после пријема Финске у НАТО.
Анкара тражи од Стокхолма да заоштри став према терористима који су побегли из Анадолије и нашли уточиште у Скандинавији. Реч је о 120 екстремиста припадника забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) и следбеника имама Фетулаха Гулена, који су 2015. године покушали да изведу државни удар у Анкари. Односи између две земље још више су се заоштрили после паљења Курана испред турске амбасаде у Стокхолму као и давања дозволе да „курдски терористи” одрже демонстрације, које су подржали и неки шведски левичари. У међувремену, влада је покренула поступак за доношење закона који ће јој омогућити да заоштри став у борби против тероризма.
У Анкари кажу да Турска није затворила врата за улазак Шведске у НАТО уколико она повуче неопходне кораке.
„Ми нисмо против проширења НАТО-а, али Стокхолм мора да заоштри став против терориста”, објашњавају у кабинету председника Реџепа Тајипа Ердогана. То питање сигурно се неће наћи на дневном реду пре парламентарних и председничких избора који се одржавају 14. маја, пошто Ердоган својим чврстим ставом против „курдских терориста” изнова покушава да привуче гласове радикалних националиста, којих у Турској није мало. У дипломатским круговима се процењује да ће после избора Анкара подићи рампу за пријем Шведске без обзира на то ко победи на изборима.
У америчком конгресу прете да ће блокирати продају 40 авиона Ф-16 Турској уколико не да „зелено светло” за пријем Шведске у војни савез. Из Анкаре поручују да ће у том случају наћи решење „на другој страни”, као што су то пре пет година урадили купујући руске системе С-400, пошто нису могли да добију америчке ракете „патриот”. Позивајући се на своје изворе, локални медији откривају да би овог пута Турска могла од Русије да купи борбене авионе Су-57, што би, ако се обистини, још више пореметило односе између Анкаре и Вашингтона.
Стокхолм ће, међутим, на путу до чланства у НАТО-у морати да уклони још једну препреку – Мађарску. „Шведска годинама злоупотребљава свој политички утицај и заузима непријатељски став према влади у Будимпешти, коју оптужује да не поштује владавину права. То нашој земљи наноси велику штету”, објашњавају у мађарској влади и траже да Стокхолм промени став уколико Шведска жели да постане 32. чланица НАТО-а.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


