Ka­da će Švedska sazreti za NATO

U Stok­hol­mu ne gu­be na­du, po­što su se Tur­ska i Ma­đar­ska, ko­je se još pro­ti­ve šved­skom ula­sku, na­šle pod pri­ti­skom Va­šing­to­na jer zbog ra­ta u Ukra­ji­ni že­li da što vi­še po­me­ri gra­ni­ce ali­jan­se na is­tok, ka Ru­si­ji

Šved­ska je osta­la na li­sti če­ka­nja, dok je Fin­ska otvo­ri­la ka­pi­je NA­TO-a, iako su dve skan­di­nav­ske ze­mlje u isto vre­me, u ma­ju pro­šle go­di­ne, pod­ne­le mol­be da za­jed­no uđu u ali­jan­su. U Stok­hol­mu se na­da­ju da će An­ka­ra i Bu­dim­pe­šta, ko­je se za sa­da to­me pro­ti­ve, ipak po­di­ći ram­pu do ju­la, ka­da se u Vil­nju­su odr­ža­va sa­sta­nak vr­ha voj­nog sa­ve­za. Ove dve pro­tiv­ni­ce pri­je­ma Šved­ske već su se na­šle pod pri­ti­skom vo­de­ćih ze­ma­lja NA­TO-a, pre sve­ga Ame­ri­ke.

Po­sle ru­ske voj­ne in­ter­ven­ci­je u Ukra­ji­ni, Stok­holm i Hel­sin­ki su se na­šli pod pri­ti­skom NA­TO-a da pre­ki­nu vi­še­de­ce­nij­sku ne­u­tral­nost, ka­ko bi se pro­du­ži­la is­toč­na gra­ni­ca pre­ma Mo­skvi. U Šved­skoj i Fin­skoj te od­lu­ke su do­ne­li bez ras­pi­si­va­nja re­fe­ren­du­ma, po­što se oči­gled­no stra­ho­va­lo ka­ko će na to re­a­go­va­ti gra­đa­ni. Slu­čaj­no ili ne, li­der­ka so­ci­jal­de­mo­kra­ta i pre­mi­jer­ka Sa­na Ma­rin uve­la je Fin­sku u NA­TO, ali je pre tri da­na iz­gle­da iz­gu­bi­la ve­ći­nu na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma i ne­će mo­ći da for­mi­ra no­vu vla­du.

„Am­bi­ci­ja Stok­hol­ma je da po­sta­ne član NA­TO-a na sle­de­ćem sa­mi­tu, ko­ji se u ju­lu odr­ža­va u Li­tva­ni­ji. To pi­ta­nje je od ve­li­kog zna­ča­ja za Šved­sku. Ne­ma raz­lo­ga da Tur­ska i Ma­đar­ska i da­lje od­la­žu ra­ti­fi­ka­ci­ju na­šeg pri­je­ma u ali­jan­su”, pre­no­si is­tan­bul­ski „Sa­bah” iz­ja­vu šved­skog mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va To­bi­ja­sa Bil­stro­ma da­tu po­sle pri­je­ma Fin­ske u NA­TO.

An­ka­ra tra­ži od Stok­hol­ma da za­o­štri stav pre­ma te­ro­ri­sti­ma ko­ji su po­be­gli iz Ana­do­li­je i na­šli uto­či­šte u Skan­di­na­vi­ji. Reč je o 120 eks­tre­mi­sta pri­pad­ni­ka za­bra­nje­ne Rad­nič­ke par­ti­je Kur­di­sta­na (PKK) i sled­be­ni­ka ima­ma Fe­tu­la­ha Gu­le­na, ko­ji su 2015. go­di­ne po­ku­ša­li da iz­ve­du dr­žav­ni udar u An­ka­ri. Od­no­si iz­me­đu dve ze­mlje još vi­še su se za­o­štri­li po­sle pa­lje­nja Ku­ra­na is­pred tur­ske am­ba­sa­de u Stok­hol­mu kao i da­va­nja do­zvo­le da „kurd­ski te­ro­ri­sti” odr­že de­mon­stra­ci­je, ko­je su po­dr­ža­li i ne­ki šved­ski le­vi­ča­ri. U me­đu­vre­me­nu, vla­da je po­kre­nu­la po­stu­pak za do­no­še­nje za­ko­na ko­ji će joj omo­gu­ći­ti da za­o­štri stav u bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma.

U An­ka­ri ka­žu da Tur­ska ni­je za­tvo­ri­la vra­ta za ula­zak Šved­ske u NA­TO uko­li­ko ona po­vu­če neo­p­hod­ne ko­ra­ke.

„Mi ni­smo pro­tiv pro­ši­re­nja NA­TO-a, ali Stok­holm mo­ra da za­o­štri stav pro­tiv te­ro­ri­sta”, ob­ja­šnja­va­ju u ka­bi­ne­tu pred­sed­ni­ka Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na. To pi­ta­nje si­gur­no se ne­će na­ći na dnev­nom re­du pre par­la­men­tar­nih i pred­sed­nič­kih iz­bo­ra ko­ji se odr­ža­va­ju 14. ma­ja, po­što Er­do­gan svo­jim čvr­stim sta­vom pro­tiv „kurd­skih te­ro­ri­sta” iz­no­va po­ku­ša­va da pri­vu­če gla­so­ve ra­di­kal­nih na­ci­o­na­li­sta, ko­jih u Tur­skoj ni­je ma­lo. U di­plo­mat­skim kru­go­vi­ma se pro­ce­nju­je da će po­sle iz­bo­ra An­ka­ra po­di­ći ram­pu za pri­jem Šved­ske bez ob­zi­ra na to ko po­be­di na iz­bo­ri­ma.

U ame­rič­kom kon­gre­su pre­te da će blo­ki­ra­ti pro­da­ju 40 avi­o­na F-16 Tur­skoj uko­li­ko ne da „ze­le­no sve­tlo” za pri­jem Šved­ske u voj­ni sa­vez. Iz An­ka­re po­ru­ču­ju da će u tom slu­ča­ju na­ći re­še­nje „na dru­goj stra­ni”, kao što su to pre pet go­di­na ura­di­li ku­pu­ju­ći ru­ske si­ste­me S-400, po­što ni­su mo­gli da do­bi­ju ame­rič­ke ra­ke­te „pa­tri­ot”. Po­zi­va­ju­ći se na svo­je iz­vo­re, lo­kal­ni me­di­ji ot­kri­va­ju da bi ovog pu­ta Tur­ska mo­gla od Ru­si­je da ku­pi bor­be­ne avi­o­ne Su-57, što bi, ako se ob­i­sti­ni, još vi­še po­re­me­ti­lo od­no­se iz­me­đu An­ka­re i Va­šing­to­na.

Stok­holm će, me­đu­tim, na pu­tu do član­stva u NA­TO-u mo­ra­ti da uklo­ni još jed­nu pre­pre­ku – Ma­đar­sku. „Šved­ska go­di­na­ma zlo­u­po­tre­blja­va svoj po­li­tič­ki uti­caj i za­u­zi­ma ne­pri­ja­telj­ski stav pre­ma vla­di u Bu­dim­pe­šti, ko­ju op­tu­žu­je da ne po­štu­je vla­da­vi­nu pra­va. To na­šoj ze­mlji na­no­si ve­li­ku šte­tu”, ob­ja­šnja­va­ju u ma­đar­skoj vla­di i tra­že da Stok­holm pro­me­ni stav uko­li­ko Šved­ska že­li da po­sta­ne 32. čla­ni­ca NA­TO-a.