Копачи блага ору брда код Новог Пазара

Нови Пазар – По планинама и долинама у околини Новог Пазара све више људи набавља детекторе и – тражи злато. Вековима су у овом крају постојали људи који су тражили закопана блага. На овом тлу хиљадама година живеле су људске заједнице и није необично кад неко данас, копајући темеље за кућу, пронађе неку драгоценост.

Пре 3.500 година, овде су живели Дарданци чији се стаклени накит, откривен 1978, данас чува у Народном музеју. Пре скоро 2000 година, ту је столовао један од илирских краљева, од десетог века овде су присутни владари из лозе Немањића: Милутинов престони град Јелеч на Рогозни понекад походе истраживачи са детекторима.

– Многи су закопано злато старих народа тражили у селима Крушево и Кнежевиће, нарочито на брдима где су стара грчка гробља – каже учитељ из Лукара Реџеп Нуровић. И мештани села Пископовце истичу да су злато у том селу тражили многи, али, ако га је неко и пронашао, није се хвалио комшијама.

Старина са Пештерске висоравни Дионисије Јаконић (75) каже да је чуо за једну легенду о закопаном благу, а да је пажњу изазивало једно брдо иза села Угла:

– Према легенди, ту је закопано благо неког древног народа. Лично знам човека који је одлазио да ту копа. Он ми је причао да је након што је ударио крампом неколико пута наступило страшно невреме, олуја и грмљавина, а он је видео да злато није њему намењено, уплашио се и више никад није смео да поново тражи злато на том месту – прича Јаконић.

Чињеница је да је планина Рогозна пуна злата, као и да пет села у том крају у свом називу садржи реч злато (Златаревина, Златни Лаз, Златаре, Златни Камен и Златиште). Данас је богатство Рогозне привукло једну мешовиту страну фирму која већ неколико година врши ископавања на Рогозни, а узорке шаље на анализу у Шведску и у Немачку.

– Много злата остало је на древним грчким и римским гробљима. Овде су живели и Немањићи, а Пазар је био веома богат у периоду турске власти. Када су Пазар крајем 17. века спалили Аустријанци, многи угледни људи су изгинули, а њихово злато је остало закопано – каже један од истраживача који последњих година интензивно тражи злато, али не уз помоћ детектора.

– Ја у камењу тражим ознаке, јер очекујем да је онај што је закопао злато оставио и шифру да се до њега дође – истиче овај саговорник, који не жели да му се помиње име, додајући да се у близини Новог Пазара, на Борићима, појавила рупа и да верује да је из ње извађено давно закопано злато.

– Претпостављам да је у њој било злато које је неки од богатих новопазарских Јевреја закопао 1941. Или је неки његов потомак дошао у Нови Пазар и пронашао оставу, или је неко са детектором пронашао злато и откопао га – закључује он.

Оно што готово сигурно никада неће бити утврђено јесте колико је људи заиста пронашло злато у овим крајевима.

– Рамо Елезовић, који је 2002. открио бисту краља Александра, пријавио је музеју Рас. Добио је десет одсто вредности у новцу, колико му по закону припада – каже Светлана Чековић из овог музеја.

У селу Паљево код Тутина, пре неколико деценија један мештанин пронашао је ћуп злата на основу сна који му је казао да је злато закопано на месту где први зрак сунца удари на одређени дан у години.

У селу Крушеву круже легенде о закопаном благу, али старији мештани памте и једну жену из Грчке, која је уочи Другог светског рата дошла у село, узела конак, али и нестала у току ноћи. Мештани Крушева тврде да је она током ноћи ископала злато из неког више векова старог скровишта.