Премијера представе „Било једном на Бријунима” у Битеф театру

Представа „Било једном на Бријунима”, чија је београдска премијера заказана за сутра у Битеф театру покушава одмаштати како је између четири зида протекао сусрета државничког пара Јосипа Броза Тита и Јованке Броз и холивудских звезда Елизабет Тејлор и Ричарда Бартона.

Глумац Милан Марић је рекао Танјугу да је само повод за њихову представу долазак на Брионе холивудског глумачког пара поводом снимања ратног филма „Сутјеска” 1971. године.

У представи аутор и редитељ Кокан Младеновић, чије је премијера била 17. фебруара у Центру за културу Свилајнац, Марић игра Бартона, Бранислав Трифуновић је Тито, док је Тихана Лазовић Тејлор, а Сања Марковић Јованка Броз.

Пошто нема много документованих података о чему су разговарали Тито, Бартон, Јованка и Тејлор, Марић је рекао да је највећи изазов представе био да покушају дешифровати „симболе које представљају то четворо људи у том тренутку, свако у својој земљи и свету”.

Марић је додао да је сигуран да је Бартону био „глумачки изазов играти Тита и ствар престижа”.

Подсетивши да је Бартон пред долазак у писму Титу у шаљивом тону написао „председниче уколико вас будем разочарао, ја ћу се убити”, Марић додаје да је глумац потом у својој аутобиографији мало другачијим тоном признао да „није могао да игра глумца који је већи глумац од њега”.

„Поприлично је јасно да се ту нешто издешавало, али опет суштински ми не играмо те ликове. Не играм Бартона у реалистичном смисли, него више се играмо са симболима, са улогама које ти људи играју”, оценио је Марић.

Према његовим речима, представа је „судар четири различита ега, свако има скривени и нескривени мотив”.

„Када смо кренули радити добили смо само слику њих четворо. Кокан је дошао на идеју да их радимо. Али ни не знамо шта се тамо догодило током три дана, то су више наша измаштавања. Важно је било да се бавимо питањем идентитета и играња улога”, рекла је Лазовић.

Према њеним речима, у „Догодило се у Бријунима” глумци играју „четворо људи који су огромне личности, громаде – две из Холивуда и две велике политичке личности”.

„Били су нам занимљиви да испитујемо шта значи играти толико улога, на толико нивоа и шта се догађа када падну маске”, приметила је Лазовић.

Пре рада на представи Марковић је имала површан доживљај Јованке Броз само као „прве даме и иконе стила”, али када је загребала дубље схватила је да се ради о личности која је „одликована два пута за храброст, била је на првој линији, формирала је Прву далматинску женску бригаду”.

„Те ствари су ми биле занимљиве и тим стварима смо се бавили, а не само првом дамом. Бисери, права леђа, пунђа и осмех – то је дивно али површно”, истакла је Марковић.

Према њеним речима, Јованка је била Титу последња и прва линија, и доживљавала га је „као све своје на свету, не само као мужа, него му је била бодигард и мама, заједно је са њим расла и срасла”.

Трифуновић је оценио да је Тито од себе створио политичку и друштвену окону и да је за ту улогу морао бити „очигледно хладнокрвни коцкар и јако добар глумац”.

Тито и Бартон су били симболи свог времена и немерљиво је питање ко је од њих био већи глумац, сматра Трифуновић који додаје да представа покушава представити „као једног врхунског глумца”.

„Представу смо почели правити од једне фотографије њиховог доласка на Брионе. Не знамо шта се тамо дешавало. Могли смо само ту слику да ставимо у друштвени и политички контекст у коме се одигравао сусрет”, навео је Трифуновић.

Према његовим речима, надомаштавали су „шта је могло да се деси иза зидова, користећи њихове цитате, неке мисли које су можда могуће и можда су се десиле”.