Јевреји обележавају Песах

Заласком Сунца у среду почео је да се слави Песах, један од три најважнија јеврејска празника, у спомен спасења тог народа из египатског ропства. Сматра се и да је то празник пролећа и празник бесквасног хлеба и у Израелу се обележава седам дана, а у дијаспори дан дуже.

Април је и ове године месец који је веома важан за три светске религије, прво Песах обележавају Јевреји, док католици и православци славе Ускрс 9. и 16. априла, а муслимани имају месец поста – рамазан, који се завршава Бајрамом 21. априла.

Песах је први од три ходочасна празника у јеврејској традицији (остала два су Шавуот и Сукот) који истовремено асоцирају на један од значајних периода у јеврејској историји. Председник Јеврејске општине Београд Арон Фукс каже за „Политику” да Песах подсећа на два аспекта јеврејског културно-историјског и привредног живота. Каже да наратив и симболика овог празника подсећају на излазак Јевреја из Египта, а то подразумева на духовно и физичко ослобођење Јевреја од египатског ропства.

„Приликом изласка, Јевреји су имали само толико времена колико да направе бесквасни хлеб који ће понети са собом и наредних осам дана не једу ништа од житарица. Јевреји широм света славећи Песах и подсећајући се на овај део историје, за време осам дана трајања празника (у Израелу седам) једу само бесквасне хлебове који се називају мацес или мацот, и уопштено из употребе избацују сву храну која садржи хамец или квасац”, навео је Арон Фукс.

Јевреји на Песах славе посебну везу са Богом, и слободу – крај ропства у којем су живели у Египту пре више од 3.000 година, у време фараона. Хебрејска реч „Песах” може се двоструко тумачити: „прескочити” или „бити поштеђен” и говори о доказу божје интервенције у историји јеврејског народа. Наиме, у Старом завету, у Другој Мојсијевој књизи записано је да када је фараон одбио да ослободи Израелите, а шта су га по божјем налогу молили Мојсије и Арон, Бог је после сваког одбијања на Египћане послао пошаст. Прво крв (на неколико дана, вода се претвара у крв), жабе, комарце, муве, сточну кугу, црне чиреве на људе и животиње, град, скакавце, непрестани тродневни мрак и као последњу десету пошаст – смрт свих прворођених људи и животиња.

Уочи десете пошасти, такође по божјем налогу, Јевреји су своје домове обележили крвљу жртвеног јагњета – како би се знало где су и како би били поштеђени. Када је лелек пробудио фараона чија породица није била поштеђена – одмах је пустио Јевреје да оду из Египта и са собом поведу своје животиње како су и тражили.

Арон Фукс подсећа на симболички циљ избацивања квасне хране током осам дана трајања Песаха и наводи да то подсећа управо на излазак Јевреја из ропства и да више никада никоме не буду робови.

„Празник је битан јер сваки човек треба да се ослободи било какве гордости и величине која омета квалитетан живот. Такође, симболизује и обележавање почетка сезоне жетве у Израелу. Симболика се огледа у ритуалима који се дешавају за време празника. Свака генерација и сваки човек подстакнути су да сваке године пронађу ново значење и значај суштине овог празника у свом савременом животу”, објашњава Фукс.

Песах је породични празник који почиње тако што се прво породица окупи, и пре него што почне гозба прво се чита Хагада, у којој се описује излазак из Египта, испреплетан молитвама, кратким певањима. Читав ритуал може да потраје сатима, а рецимо у Израелу вечера обично почиње у 20 часова и овај ритуал може да траје чак до три сата ујутру. На трпези уочи Песаха, на седеру, обавезна је тацна на којој се налазе „јела” које подсећају на излазак из Египта.

Председница Владе Ана Брнабић, шеф српске дипломатије Ивица Дачић, председник Скупштине Србије Владимир Орлић, министарка правде Маја Поповић и министар за људска и мањинска права Томислав Жигманов упутили су честитку поводом празника Песах врховном рабину Јеврејске заједнице у Србији Исаку Асијелу, председнику Савеза јеврејских општина у Србији Александру Албахарију и свим припадницима Јеврејске заједнице у Србији.