Jevreji obeležavaju Pesah

Zalaskom Sunca u sredu počeo je da se slavi Pesah, jedan od tri najvažnija jevrejska praznika, u spomen spasenja tog naroda iz egipatskog ropstva. Smatra se i da je to praznik proleća i praznik beskvasnog hleba i u Izraelu se obeležava sedam dana, a u dijaspori dan duže.

April je i ove godine mesec koji je veoma važan za tri svetske religije, prvo Pesah obeležavaju Jevreji, dok katolici i pravoslavci slave Uskrs 9. i 16. aprila, a muslimani imaju mesec posta – ramazan, koji se završava Bajramom 21. aprila.

Pesah je prvi od tri hodočasna praznika u jevrejskoj tradiciji (ostala dva su Šavuot i Sukot) koji istovremeno asociraju na jedan od značajnih perioda u jevrejskoj istoriji. Predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks kaže za „Politiku” da Pesah podseća na dva aspekta jevrejskog kulturno-istorijskog i privrednog života. Kaže da narativ i simbolika ovog praznika podsećaju na izlazak Jevreja iz Egipta, a to podrazumeva na duhovno i fizičko oslobođenje Jevreja od egipatskog ropstva.

„Prilikom izlaska, Jevreji su imali samo toliko vremena koliko da naprave beskvasni hleb koji će poneti sa sobom i narednih osam dana ne jedu ništa od žitarica. Jevreji širom sveta slaveći Pesah i podsećajući se na ovaj deo istorije, za vreme osam dana trajanja praznika (u Izraelu sedam) jedu samo beskvasne hlebove koji se nazivaju maces ili macot, i uopšteno iz upotrebe izbacuju svu hranu koja sadrži hamec ili kvasac”, naveo je Aron Fuks.

Jevreji na Pesah slave posebnu vezu sa Bogom, i slobodu – kraj ropstva u kojem su živeli u Egiptu pre više od 3.000 godina, u vreme faraona. Hebrejska reč „Pesah” može se dvostruko tumačiti: „preskočiti” ili „biti pošteđen” i govori o dokazu božje intervencije u istoriji jevrejskog naroda. Naime, u Starom zavetu, u Drugoj Mojsijevoj knjizi zapisano je da kada je faraon odbio da oslobodi Izraelite, a šta su ga po božjem nalogu molili Mojsije i Aron, Bog je posle svakog odbijanja na Egipćane poslao pošast. Prvo krv (na nekoliko dana, voda se pretvara u krv), žabe, komarce, muve, stočnu kugu, crne čireve na ljude i životinje, grad, skakavce, neprestani trodnevni mrak i kao poslednju desetu pošast – smrt svih prvorođenih ljudi i životinja.

Uoči desete pošasti, takođe po božjem nalogu, Jevreji su svoje domove obeležili krvlju žrtvenog jagnjeta – kako bi se znalo gde su i kako bi bili pošteđeni. Kada je lelek probudio faraona čija porodica nije bila pošteđena – odmah je pustio Jevreje da odu iz Egipta i sa sobom povedu svoje životinje kako su i tražili.

Aron Fuks podseća na simbolički cilj izbacivanja kvasne hrane tokom osam dana trajanja Pesaha i navodi da to podseća upravo na izlazak Jevreja iz ropstva i da više nikada nikome ne budu robovi.

„Praznik je bitan jer svaki čovek treba da se oslobodi bilo kakve gordosti i veličine koja ometa kvalitetan život. Takođe, simbolizuje i obeležavanje početka sezone žetve u Izraelu. Simbolika se ogleda u ritualima koji se dešavaju za vreme praznika. Svaka generacija i svaki čovek podstaknuti su da svake godine pronađu novo značenje i značaj suštine ovog praznika u svom savremenom životu”, objašnjava Fuks.

Pesah je porodični praznik koji počinje tako što se prvo porodica okupi, i pre nego što počne gozba prvo se čita Hagada, u kojoj se opisuje izlazak iz Egipta, isprepletan molitvama, kratkim pevanjima. Čitav ritual može da potraje satima, a recimo u Izraelu večera obično počinje u 20 časova i ovaj ritual može da traje čak do tri sata ujutru. Na trpezi uoči Pesaha, na sederu, obavezna je tacna na kojoj se nalaze „jela” koje podsećaju na izlazak iz Egipta.

Predsednica Vlade Ana Brnabić, šef srpske diplomatije Ivica Dačić, predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, ministarka pravde Maja Popović i ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov uputili su čestitku povodom praznika Pesah vrhovnom rabinu Jevrejske zajednice u Srbiji Isaku Asijelu, predsedniku Saveza jevrejskih opština u Srbiji Aleksandru Albahariju i svim pripadnicima Jevrejske zajednice u Srbiji.