„Најрускији” дом у Београду

У присуству чланова краљевске породице 9. априла 1933. године, у 11.30, свечано је отворен Руски дом цара Николаја Другог у Београду. Вечни и живи споменик не само витешком краљу Александру Првом, без чије добре воље би било немогуће само постојање Руског дома, већ и јединству српског и руског народа у добру и злу. Отад је прошло тачно 90 година. Нема више тих држава у којима је и испред којих је Руски дом у Београду све ове године представљао руску културу, могућности нашег високог образовања, лепоту и величанственост руског језика. Нема Краљевине СХС, нема СССР-а, нема Савезне Југославије. Постоје само Србија и Русија, постоји јединство, у добру и злу!

Сваке године почетком априла у Руском дому је узаврела атмосфера. Припремамо се за свој рођендан. Али годишњицу немачког бомбардовања Београда 6. априла запослени дома никада не пропуштају. Бомбе су тада падале на само десетак корака од нашег дома. Последице експлозија се још увек виде на фасадама старих суседних грађевина. Тако је било и ’41, и ’44, и ’99. године. Сећам се како су завијале сирене за ваздушну опасност, како је изненада нестајала струја, како су у близини грмеле бомбе у Немањиној и кнеза Милоша. И у том паклу, у концертној сали „Шаљапин” у Руском дому читала се поезија великих руских песника. У огромном, хладном, потпуно тамном простору, уз трепет свећа… Моћне зидове Руског дома, изведене по пројекту царског војног инжењера Баумгартена многи су видели као поуздану заштиту, не толико физичку колико духовну – заштиту од очаја, страха и лудила које их је окруживало.

С времена на време, у некој од београдских кафана, у разговору са мојим вршњацима или мало старијим од мене потегне се тема Руског дома. Колико дирљивих гимназијских успомена о првим пољупцима у задњим редовима наше биоскопске сале сам већ чуо и колико ћу тек чути! У наредним месецима сала Руског дома ће имати најновију биоскопску опрему и озвучење, и верујемо, ма колико узбудљиви били савремени руски филмови, да ће се ова романтична традиција наставити. А таксиста који је заборавио руски, али ми је слободно и скоро без акцента недавно цитирао Јесењина, некада је ишао на наше књижевне вечери. Језик је заборавио, али поезију није. И ми се поносимо тиме што смо успели да обновимо Руски научни институт, који се до Другог светског рата налазио у нашим просторијама. А то значи да ће читаоци Београда сада моћи редовно да се упознају са резултатима њихових истраживања и открића.

Некада давно се под нашим кровом налазила и прва Руско-српска гимназија. Данас имамо курсеве руског језика за све нивое. Прошле године, доласком огромног броја наших сународника у Србију, први пут смо отворили курсеве српског језика за Русе. Тако, као прво, остајемо верни нашој традицији, а као друго, не делимо грађане на своје и туђе (докле год то они сами не раде), и сматрамо да је њихова жеља племенита да науче језик земље у којој су решили да остану и заслужује квалификовану помоћ!

Доласком „нових Руса” очекујемо и да ће оживети Руски театар Београда. До сада су невероватно популарне биле њихове представе на српском језику. Са „Злочином и казном” су обишли пола земље, а Република Српска их је наградила овацијама. Сада рачунамо на руски репертоар Руског театра и верујемо у то да ће представе бити са задовољством дочекиване и у Русији.

Врата дома су широм отворена за најразличитије иницијативе – од округлих столова о међународном праву до јавних предавања најпознатијих професора Универзитета у Београду. Сваког радног дана се овде представљају најновије књиге, разматрају се последња достигнућа у области друштвених наука, а спектар наших гостију и њихових интересовања је невероватан: од Матије Бећковића и Емира Кустурице до словачког модног фотографа виртуоза. Од Милоша Ковића до Милоша Биковића.

Наш задатак је да у ова, благо речено, сложена времена у којима смо се нашли, везе између наших народа настављају да јачају. Потешкоће са авионским картама и њихова цена несумњиво су се одразиле на туризам. Али сматрамо да се ово време може искористити како би се српска публика упознала са различитим правцима будућих путовања по нашој огромној домовини. Времена ће се променити, а Русија ће остати. Зато уз помоћ српских колега и пријатеља развијамо пројекат телевизијских путовања по руским регионима. Морам признати да је серијал о путовању водитеља емисије „Културиста” Бошка Козарског по Краснодарском крају био реализован на тако високом професионалном нивоу, да се наши региони такмиче између себе ко ће угостити сниматељску екипу „српске браће” – браће Козарски!

С разлогом сам на почетку овог текста споменуо учешће краљевске породице у церемонији отварања Руског дома далеке 1933. године. Од првог дана свог постојања (осим времена Информбироа) Руски дом се поносио постојаном подршком и пажњом српске власти. И данас се изнова и изнова чудимо како у условима притиска без преседана и покушаја да се искорени руски елемент у светској, а посебно у европској култури, власт на свим нивоима у Србији налази начине да балансира и не дозволи критични заокрет. Невероватно је сложено задржати равнотежу, када све време неко тресе с једне стране танку жицу под твојим ногама. Још је теже то чинити и држати главу горе. Посматрајући на све ово са висине свог деведесетогодишњег искуства, сигурни смо да ће цемент јединства у добру и злу, који је уливен у темеље нашег дома, издржати и ове сеизмичке  активности, као што је издржао и тектонске потресе већ историјског 20. века...

Директор Руског дома у Београду