Библиотека на Косанчићевом биће Меморијални центар

Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату обележен је јуче церемонијом на Косанчићевом венцу где је министарка културе Маја Гојковић као специјална изасланица председника републике положила цвеће и симболично оставила књигу на месту где је 6. априла 1941. године у бомбардовању срушена зграда НБС, пренео је Танјуг.

У прва два налета, Косанчићев венац је бомбардован конвенционалним бомбама. Библиотека је оштећена али не фатално. У трећем покушају, авиони су налетели из правца Великог ратног острва и сручили терет запаљивих бомби. Зграда је горела два дана. Уништен је књижни фонд од 500.000 свезака, 1.424 ћирилских рукописа и повеља од 12. до 17. века, уништена је картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, 4.000 часописа и 1.800 наслова новина, затим недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге, и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије.

Уништене су личне библиотеке Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика. Нестали су сви инвентари и каталози Народне библиотеке. Уништене су књиге на више језика, настале на простору од Венеције и Беча до Константинопоља, које су покривале период од осамсто година.

Министарка културе маја Гојковић је нагласила: „Већ дуже од осам деценија, питамо се зашто је неко националну библиотеку, као сведочанство постојања једног народа, изабрао за легитимну мету и одлучио да је до темеља разори. У библиотеци на Косанчићевом венцу чувана је не само наша културна грађа већ и она која је потицала са територије читаве Европе и која је обухватала хронолошко раздобље од готово хиљаду година”, казала је Гојковић и додала да са задовољством може да истакне да Србија има националну библиотеку која је понос свих њених грађана.

Управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало напоменуо је: „За нас ово није рупа. Овде одржавамо читања и доделе награда. За нас је ово и даље библиотека. Али, у објективној стварности, на месту где се до 6. априла 1941. године налазила прва зграда Народне библиотеке, сада зјапи рупа. То место је осамдесет година отворена рана на телу Београда и Србије. Време је да ову рану зацелимо. Време је да обновимо библиотеку на Косанчићевом венцу као Меморијални центар. Пред њом ће горети вечити пламен. Она ће бити као Јанус, једним лицем окренута прошлости, другом будућности и међународној сарадњи”, казао је Пиштало и додао да злочин против маште не сме бити злочин против наде. Мануел Зарацин, специјални представник Владе Немачке за западни Балкан, рекао је на Косанчићевом венцу да је важно обележавати догађаје као што је бомбардовање НБС у Другом светском рату. „Велика ми је част, пре свега као представника Владе Немачке, што присуствујем овом комеморативном чину на баш овом месту. Захвални смо на пријатељству са Србијом... Важно је да нагласимо да се 6. априла сећамо жртава рата који је започела Немачка. Војне снаге Немачке, бомбардовањем нису угрозиле само животе грађана Србије већ и њихову културу. Српска култура је веома важан део европске заједнице култура и потребна нам је као део који чини целину европског друштва”, казао је Зарацин.