Две трећине старих у Србији осећа се усамљено

Поводом 7. априла, Светског дана здравља, Центар за истраживање и развој друштва ИДЕАС подсећа да ће пораст броја старијих особа на глобалном нивоу довести до значајно већих потреба друштва за ефикаснијим системом здравствене и социјалне заштите. И док национална демографска статистика сведочи да су старије особе 1990. године чиниле 9,6 одсто становништва, прогнозе говоре да ће они већ 2040. године чинити четвртину наших суграђана,  а удео старијих од 80 година биће седам одсто. Анализа коју је Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА) у Србији урадио у сарадњи са Центром за истраживање и развој друштва ИДЕАС говори да је нешто више од две трећине старијих особа у Србији усамљено, а тек једанаест одсто наших седокосих суграђана наводи да је учествовало у раду дневних центара, верских група и спортским активностима. Учешће у целоживотном учењу отежава и то што 70 одсто старијих особа не користи рачунар или друге електронске уређаје, а нешто више од половине њих нема приступ интернету од куће. Ипак, ова анализа говори да се старије особе саме организују да раде активности које их чине срећним, а половина њих наводи и да има са ким да ради активности у којима ужива. Међутим, четвртина старијих особа истиче да им није доступна подршка за свакодневне активности, укључујући припрему оброка, одлазак код лекара и друге свакодневне послове.

Анализа под називом „Усамљеност и друштвена изолација код старијих особа” указује да је пандемија коронавируса значајно утицала на контакте старијих са породицом и пријатељима, па је проценат оних који се ретко виђају са породицом порастао са 18 на 45 одсто. Другим речима, свака друга старија особа виђа се са породицом и пријатељима једном месечно или ређе. Иако су старији значајно смањили контакте уживо, они социјалне релације у већој мери одржавају телефоном – пре свега због тога што углавном не користе компјутер или други електронски уређај. Старије особе имају релативно уске социјалне мреже, које у просеку чини пет особа, па не изненађује податак да више од половине старијих особа сматра да им је круг пријатеља сувише ограничен. Ипак, 45 одсто старијих избегава да се укључује у активности у којима добро не познаје учеснике, а значајан број њих наводи да их породица и пријатељи не разумеју добро.

Значајније проблеме са здрављем има трећина старијих особа, а велики број њих истиче да им проблеми са слухом ограничавају њихов друштвени живот, док четвртина наводи да им здравствено стање у великој мери отежава било какво учешће у друштвеним активностима и активностима у заједници. Трећина старијих наводи да је веома срећна, док 13 одсто њих описује себе као веома несрећне. С годинама, старије особе суочавају се и са биолошким и са социјалним променама које негативно утичу на њихово физичко, али и ментално здравље.

Подаци из истраживања „Утицај пандемије ковида-19 на старије у Београду” које је спровео ИДЕАС у сарадњи са Градом Београдом говоре да скоро 40 одсто старијих има проблеме са менталним здрављем, а они су израженији код популације најстарије животне доби, међу људима који живе сами и онима који се суочавају са финансијским и егзистенцијалним проблемима. Истраживање показује да се у овој популацији чак половина људи суочава са анксиозношћу, 40 одсто њих са депресијом, док се свака трећа особа бори са повишеним стресом. Иако је евидентно да се старији суочавају са изазовима који утичу на њихово ментално здравље, према истаживању ИДЕАС-а и УНФПА-а, тек једна петина њих је у претходне две године потражила помоћ терапеута или лекара због психичких проблема. Због тога је неопходно да здравствени систем и систем социјалне заштите више напора улажу у активности и мере које ће бити усмерене на побољшање здравља најстаријих, посебно менталног здравља. Међутим, нужно је и развијати услуге које ће старијима у лошијем здравственом стању омогућити учешће у заједници и ојачати обим и капацитет социјалне мреже, као предуслова за њихову добробит и здрав и квалитетан живот, закључује се у заједничкој анализи Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС и Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА) у Србији.