Бугари би да утичу на Устав Северне Македоније

Специјално за „Политику”
Скопље – Ма колико се Република Северна Македонија (РСМ) трудила да усклади своју политику с политиком ЕУ, чланице ове политичке заједнице, суседи РСМ, континуирано спутавају ову земљу у придруживању европској породици. Најпре Грчка, с којом је спор решен Преспанским договором, променом Устава и имена македонске државе, а сада Бугарска, која такође захтева промену највишег државног акта РСМ.

Насупрот томе, јучерашња посета Скопљу министарке за европске интеграције Србије Тање Мишевић, којој је домаћин био ресорни министар Бојан Маричић, потпредседник Владе РСМ, и овог пута је показала пријатељски и братски однос Србије према свом јужном суседу. Циљ обе земље су евроинтеграције, стога је у вези с тим потписан одговарајући меморандум. Обоје министара сложило се да је њиховим државама место у ЕУ, али и да не треба дозволити апстрактност од стране ЕУ у вези с њиховим пријемом. Срдачност при сусрету министара јасно говори да су односи Србије и РСМ на највишем нивоу од распада СФРЈ. Те односе изградили су народи обе државе на историјским, рођачким, пријатељским и државничким принципима, без обзира на оријентисаност РСМ ка НАТО-у, за разлику од Србије, која се држи војне неутралности.

С другим суседима РСМ ствари стоје другачије. Скопље се сада на европском путу суочава с блокадом Бугарске, која је чланица и НАТО-а и ЕУ. Бугарска је, наиме, под притиском великих сила, гласала да РСМ постане чланица алијансе, али је за приступне преговоре с ЕУ условила свог суседа поновном променом Устава.

Бугарска је, наиме, ударила на македонски идентитет и језик, тражећи да Северна Македонија призна да јој је порекло бугарско и да је њен језик бугарски дијалекат. ЕУ предлаже компромисно решење овог билатералног спора, те иступа с француским предлогом да Северна Македонија поново промени Устав и у њега унесе бугарски народ као конститутивни елемент.

Министарство правде Северне Македоније управо формира радну групу експерата и чланова парламентарних партија за промену Устава на основу бугарских захтева. До данас, како информише Министарство правде, странке још нису послале своје предлоге. Рок је следећи понедељак. Међу експертима из области правних наука налазе се професори уставног и кривичног права с међународним угледом: професор кривичног права Владо Камбовски, последњи министар правде у СФРЈ и некада у Влади Републике Македоније, Цаца Николовска, бивши судија у Суду за људска права у Стразбуру, и професори уставног права с државног универзитета у Скопљу Рената Дескоска и Светомир Шарић.

Ових дана подигла се политичка бура кад је Николај Милков, министар иностраних послова Бугарске, изразио жељу да учествује у изради Устава Северне Македоније. Он је најпре рекао да не би желео да буде део овог процеса, како би се одвијао без проблема, али је у другој реченици рекао сасвим супротно: „Ми бисмо желели да се консултују са нама о овом питању”, изјавио је он за бугарски радио. Милков је истакао да Бугарска неће прихватити формулацију о Бугарима која би била другачија од статуса других заједница у Северној Македонији.

Македонски премијер Димитар Ковачевски уверава да нико са стране неће учествовати у промени Устава. Но, за његову владу неизвесност вреба на унутрашњем плану, и то са два политичка фронта. Наиме, питање је да ли ће највећа опозициона парламентарна партија ВМРО-ДПМНЕ дати сагласност за промену Устава, а чињеница је да је њен глас неопходан за промену највишег државног акта. Међутим, како извештавају македонски медији, ВМРО-ДПМНЕ могао би да да сагласност за промену Устава према моделу Устава Републике Хрватске, где се сви, осим Хрвата, помињу као националне мањине.