Извозу струје допринела и мала домаћа потрошња због рекордно благе зиме

Када је Мирослав Томашевић, вршилац дужности директора „Електропривреде Србије” (ЕПС) пре неколико дана изјавио да је ово предузеће водећи извозник струје у региону, да је у прва четири дана априла на велетржишту зарадило четири милиона евра, као и да је у прва три месеца производња електричне енергије већа за 17 одсто у односу на исти период 2022, логично се поставило питање може ли то да потраје. Може ли ЕПС дугорочно да настави да буде највећи извозник у региону, као и како је могуће да од прошлогодишњег великог увозника постане извозник.

Жељко Марковић, магистар, виши саветник у „Делоиту” и један од бивших директора у ЕПС, каже за „Политику” да је више фактора допринело повећаној производњи од почетка године, што је резултирало и већим извозом струје. Боље оперативно и стратешко вођење, као и примена низа корективних мера у процесима производње и трговине електричном енергијом заслуга је руководства ЕПС-а на челу са директором Томашевићем. Поред тога, повољна метеоролошка ситуација (блага зима) као и добра хидролошка такође су знатно допринели добром резултату ЕПС-а.

– Стабилна производња у термосектору са просечно ангажованих 3.300 мегавати снаге и 2.000 мегавати у хидросектору, и мања потрошња струје у земљи због повољнијих температура, довели су до тога да је ЕПС имао на располагању од 500 до 1.000 мегавати за извоз у скоро сваком тренутку. ЕПС треба да настави са даљим унапређењем пословања и у области производње и у трговини и снабдевању електричном енергијом. Понуда дугорочних комерцијалних уговора о откупу ЕПС-ове струје на тржишту, може убрзати инвестиције у приватном сектору, а заузврат на основу трговине откупљеном енергијом ЕПС може остварити профит. Такође, потребно је што агилније и са пуно труда приступити изградњи нових капацитета, нарочито инсистирајући на што бржој изградњи капацитета из обновљивих извора, како би се повећао производни портфељ ЕПС-а – наводи Марковић.

Са друге стране др Слободан Ружић, дипломирани инжењер електротехнике, саветник Предузећа за енергетску ефикасност, инжењеринг и консалтинг, каже за наш лист да је немогуће да је ЕПС постао највећи извозник струје у региону, осим ако није пре неколико месеци пустио у погон неку нову електрану снаге од око 600 мегавати, а да никог о томе није обавестио. Другим речима, та вест је само бомбастичан наслов и ништа више. Примерено би било да су вести о ЕПС-у и вести из ЕПС-а пуно одмереније, опрезније и обавезно комплетније. Он напомиње да не сумња да је производња у прва три месеца ове године знатно већа него у исто доба 2022. Али, то не значи да је ове године производња изванредна него да је 2022. била катастрофална.

– Па зар смо сви заборавили да је прошле године у јануару шест агрегата термоелектране „Никола Тесла” А (ТЕНТ А) било истовремено ван погона због проблема са угљем и да смо данима увозили са константном снагом од око 1.500 мегавати, односно да смо увезли енормне количине струје. Ове године то није био случај и то је главни разлог зашто производни резултати изгледају боље. Није било испада термоагрегата, а снабдевање угљем било је много стабилније. То јесте понајвише заслуга новог менаџмента ЕПС-а. Али сама чињеница да се угаљ увози је знак да је ситуација веома лоша и да је ЕПС далеко од тога да изађе на зелену грану, а камоли да има нечим да се хвали – наглашава Ружић.

Вероватно је, додаје, већој производњи допринела и боља хидрологија, али тек она је у потпуности божији дар, тако да тек њоме не би требало да се хвалишемо. Коначно, могућности да се нешто извезе допринела је и мала домаћа потрошња која је последица рекордно благе зиме. Апсолутно ништа не треба да се уради да би ЕПС био извозник електричне енергије.

– Ми нисмо земља која је богата енергетским ресурсима и која своју економију може да заснива на извозу енергената. Основна друштвена улога ЕПС-а је да обезбеди дугорочно, сигурно снабдевање струјом привреде и становништва Србије и то по најмањој могућој, али економски оправданој цени. У том циљу ЕПС треба да се развија, а не у циљу да систематски извози електричну енергију. Наравно, кад год прилике у нашем електроенергетском систему дозволе ЕПС треба да извози вишак струје али само ако је цена електричне енергије на међународном тржишту довољно висока да му се исплати ангажовање наших термоагрегата и трошење ограничених резерви угља које су нам преостале – каже др Ружић.

– ЕПС не може, али и не треба дугорочно да буде извозник струје. Да би сигурно могао да подмирује домаће потребе за електричном енергијом до 2050. године, ЕПС хитно мора да приступи изградњи једног ТЕНТ Б-3 снаге 620 мегавати, реверзибилној хидроелектрани (РХЕ) „Бистрица”, изградњи ветроелектрана укупне снаге 2.200 мегавати и соларних електрана снаге 2.000 мегавати. Осим тога, мораће да изгради још једну или више РХЕ тако да њихов акумулациони потенцијал заједно са РХЕ „Бистрица” износи око 540 гигават-сати а снага пумпања 1.050 мегавати – објашњава Ружић.

Додаје да ће за сигурно снабдевање нашег становништва и привреде електричном енергијом у другој половини овог века бити потребно да између 2050. и 2060. године ЕПС пусти у погон 3.000 мегавати у нуклеарним електранама. И уз све то, ЕПС неће бити дугорочни него само повремени извозник струје.