Урсула или Колинда уместо Јенса

НАТО, суочен са многим изазовима, конфронтацијом са Русијом, повећањем војног буџета, разматра ко би на положају генералног секретара ове алијансе заменио Јенса Столтенберга, ком у септембру 2023. истиче мандат. Норвежанину је истекао заправо прошлог септембра други мандате али је због сукоба у Украјини, продужено вођење савеза  још годину дана.

Међу партнерима у НАТО-у преовладава уверење да после 73 године коначно једна жена треба да преузме челно место западног војно-политичког савеза.

Нова личност на челу НАТО ће бити изабрана у септембру, на самиту у Мадриду, а углавном је неподељени став атлантских савезника да то мора бити у политичким и геополитичким пословима „искусан Европљанин, односно Европљанка“.

О кандидатима за сад разматрају само медији, сви се позивају на “поуздане изворе”  а кандидаткиња је све више.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен кандидоваће се за новог генералног секретара НАТО-а, без обзира што јој мандат истиче тек следеће године, пренео је недавно лист "Сан".

Дипломатски извори тврде да су бројне земље чланице НАТО-а предложиле да она преузме алијансу овог октобра, навео је британски таблоид.

Лајен, која је бивша немачка министарка одбране, водиће тешку борбу за место наследника Јенса Столтенберга .

Извори из Велике Британије саопштили су да  ће Лондон вероватно ставити вето на избор Урсуле фон дер Лајен, наводећи као разлог њен слаб учинак на челу немачких оружаних снага.

"Њујорк тајмс" је пренео раније да су снажни кандидати за Столтенберговог наследника потпредседница Владе Канаде Кристија Фриленд, премијерка Естоније Каја Калас, словачка председница Зузана Чапутова и бивша хрватска председница Колинда Грабар Китаровић.

Премијерка Естоније Каја Калас такође се спомиње као могући кандидат за место шефа НАТО савеза, али је она поручила да саму себе искључује због претње Русије на  границама њене земље.

Канадска министарка финансија Кристија Фриланд, која је пореклом Украјинка, такође је у игри за наследника Јенса Столтенберга, али извор из НАТО-а сугерише да је мало вероватно да ће она добити посао због неуспеха Канаде да испуни циљ алијансе и издвоји два одсто БДП-а за одбрану, преноси "Сан".

Нови генерални секретар НАТО-а биће изабран у складу са процедуром на самиту, рекла је премијерка Литваније Ингрида Симоните, након извештаја о томе да је она могући кандидат.

"Фајненшел тајмс"  је известио, позивајући се на своје изворе, да је Симоните потенцијани кандидат да замени Јенса Столтенберга на позицији генералног секретара НАТО савеза и да су амбасадори земаља чланица почели консултације о могућим кандидатима.

Виђени кандидати су бивша британска премијерка Тереза Меј, некадашња челница Службе за безбедност и спољне послове Европске уније Федерика Могерини, а ту су још три кандидаткиње са истока Европе, бивша председница Литваније Далија Грибаускајте, председница Естоније Керсти Каљулаи и бивша председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић. Све кандидаткиње неформално имају предности и мане.

Немачка аналитичарка Сузана Стариков навела је да би Јенса Столтенберга, на месту генералног секретара НАТО, могао да замени премијер Албаније Еди Рама. Он се не „уклапа” у шему да на челу буде припадница женског пола, а и даље је на челу владе Албаније, тако да би морао да заврши мандат.

Немачки “Велт пише” да су међу водећим кандидатима шпански премијер Педро Санчез и британски министар одбране Бен Валас. Бивши италијански премијер Марио Драги и румунски председник Клаус Јоханис такођр се спомињу као могући кандидати, пише агенција ДПА.

Кандидат Хрватске, бивша председница Колинда Грабар Китаровић спомињала  се као озбиљна кандидаткиња. Њу гура амерички лоби, али и Раму, па је питање ко ту има већи утицај.

Грабар Китаровић је хрватски члан Међународног олимпијског комитета. Има искуство у НАТО, била је помоћница главног секретара за јавну дипломатију, и док је била председница Хрватске агитовала је да мале земље чланице више издвајају за војни буџет. Колинда је блиска Америци, била је и хрватска амбасадорка у Вашингтону.

Сама Колинда Грабар Китаровић откако је изгубила изборе од Зорана Милановића ретко се појављује у јавности, али се о њеној кандидатури разговарало, то је једино сигурно. Хрватски премијер Андреј Пленковић каже да би подржали њену кандидатуру, али да су то засада само наговештаји, ништа званично.

Колинда се и као хрватска председница радо сликала у војној униформи, па и са оружјем у руци, а довршава и докторат на тему међународних односа, где се наравно спомиње и улога НАТО. Као врховна заповедница хрватских оружаних снага заговарала је одлазак хрватских војника у разне НАТО мисије, међу којима и на Косово и Метохију.

Колинда Грабар-Китаровић дала је велики интервју за шведски дневни лист “Дагенс Нyхетер” који је представио као жену „која може да постане нова главна секретарка НАТО-а". Њено име, наводи лист, често се спомиње при нагађању ко ће да наследи Јенса Столтенберга.

Колинда је изјавила да је почаствована што је медији спомињу као фаворита за наследницу шефа НАТО пакта.

И премијер Андреј Пленковић такође је виђен као могући кандидат а и то су неки медији најавили. Раније је он подржао могуће кандидовање Колинде, али сада мудро ћути.

Кладионица ради па остаје да се сачека крај септембра и види ко ће преузети вођење овог војног савеза. Функција генералног секретара јесте важна али у савезу има више структура који доносе одлуке, нарочито оне најважније.

За ову позицију нема формалних избора, већ 30-члани западни војни савез консензусом бира новог лидера, а САД, иако воде главну реч у овом избору, обично не постављају кандидата, јер амерички генерал традиционално обавља дужност врховног команданта савезничких снага у Европи.