Београдски судови решавају по милион предмета годишње

Четири виша суда на територији београдске апелације имала су прошле године 168.831 предмет у раду, а 2020. године било је чак 211.000 предмета. Један судија решавао је лане у просеку 717 предмета.

Свих 13 основних судова на територији београдске апелације имали су прошле године у раду чак 656.846 предмета, а сваки судија просечно 517 предмета. У 2021. години радили су на 1.024.593 предмета, а у 2020. на чак 1.057.273 предмета.

То је укупно за 2022. годину 825.677 судских предмета на подручју које покрива Апелациони суд у Београду, а када се погледа статистика из ранијих година бројка достиже чак 1,26 милиона. 

Наравно, неупоредивно најоптерећенији од свих су Виши суд у Београду, са чак 150.000, и Први основни суд у Београду са 226.000 предмета. Следи Трећи основни суд са 145.000, па Други основни суд са 105.000 предмета у раду.

Сви други судови имају далеко мање цифре у табелама. Најмање предмета током прошле године имао је Основни суд у Мионици – 3.999, а од виших судова смедеревски – 5.172.

И даље су, дакле, судови врло неједнако оптерећени бројем предмета. Судије у мањим местима у близини Београда раде неколико пута мање од судија у центру престонице. То значи да ће грађани на подручју виших судова у Ваљеву, Панчеву и Смедереву много брже долазити до правде, јер се суђења бити заказивана чешће.

Укупно 124 судије обавља судијску функцију у вишим судовима (у Београду 95, Панчеву 10, Смедереву 11 и Ваљеву 8), а 367 судија у 13 основних судова. Највише их је у Првом – 122, затим у Трећем - 55, па у Другом – 47. Следе основни судови у Панчеву са 26, Смедереву са 24 и Ваљеву са 22 судија. Велика Плана има 16 основних судија, Младеновац 13, Вршац 11, Лазаревац 10, Обреновац 8, Мионица 7, а Уб 6 судија.

Укупно 491 судија ради предмете који у највишој инстанци долазе пред Апелациони суд у Београду, али не раде сви једнако. Један судија у Другом основном суду у Београду решава у просеку 173  предмета годишње, а један судија у Мионици 45. Међутим, када статистика укрсти бројеве и обрачуна просечан број решених предмета по судији у свим основним судовима београдске апелације, добија се број од 115 предмета решених предмета. Сваки судија имао је прочан прилив нових 517 предмета, али је Мионица добијала 40 предмета, а Други основни суд чак 119 нових случајева по једном делиоцу правде.

„Уочава се велика разлика у оптерећености судија, али може се рећи да су основни судови, у ситуацији у којој су радили током 2022. године, уложили напор у решавању предмета, тако да је укупан проценат смањења предмета основних судова 71,12%. У појединим судовима и даље постоји потреба за ефикаснијим распоредом послова судија по материјама и за предузимањем других мера од стране председника суда, у циљу смањења несразмере у оптерећености судија у истом суду, који поступају у различитим материјама”, наводи се у извештају Апелационог суда у Београду.

Закључено је да је укупан квалитет рада највећи у Другом основном суду у Београду – 99,28%, посматрајући проценат потврђених, приначених, укинутих, као и делимично преиначених или укинутих одлука.

Када је реч о вишим судовима, највише посла традиционално има Виши суд у Београду, са 150.000 предмета у раду на 95 судија. Сваки од њих лане је просечно решио по 60 предмета.

Виши суд у Београду је оптерећен како великим бројем, тако и тежом структуром предмета. У овом суду раде и Посебно одељење за организовани кроминал и Одељење за ратне злочине.

На основу измена Закона о уређењу судова од 1. јануара 2014. године, Виши суд у Београду је искључиво надлежан за територију целе Републике Србије да суди у споровима о забрани растурања штампе и информација у средствима јавног информисања, у споровима о објављивању исправке информације и одговора на информацију, због повреде забране говора мржње, заштите права на приватни живот, односно права на лични запис, пропуштања објављивања информације и накнади штете у вези са објављивањем информације.

Поред тога, Виши суд у Београду је надлежан за целу територију  Србије за спорове о ауторским и сродним правима и заштити и употреби проналазака, индустријског дизајна, модела, узорака, жигова, ознака географског порекла, топографије интегрисаних кола, односно топографије полупроводничких производа и оплемењивача биљних сорти.