Експлозије на Криму, увод у пролећну офанзиву

Украјинци отворено најављују офанзиву када се заврши период „расквашене земље”, претпоставка је - следећег месеца. Али удари су већ почели, далеко од оног што се назива чарка или увод.

Та офанзива ће, према овим најавама, да уследи на југу земље, у Запорожју, а главни смер напада очекује се да ће водити према лукама Мелитопољ и Бердјанск, како би се пресекла веза руских снага на истоку земље од Крима. Уништење Кримског моста при том би Украјинцима донело кључну предност за победу јер би руске снаге остале изоловане и без могућности појачања и снабдевања.

Овакве отворене најаве би, наравно, могле дс значе и покушај ратне варке, како је то успело Украјинцима крајем прошле године. Тада су најављивали удар на Херсон, да би потом напали ослабљене руске снаге код Харкова.

Истовремено, у сенци борби у граду Бахмуту, Руси последњих дана око градова Кремина и Сватове, источно од Харкова, гомилају бројне оклопне снаге. Укупно је последњих дана на ово подручје пристигло више од 500 различитих комада оклопне технике, извештавају украјински војни блогери.

Покушај напада на нуклеарку у Заспорожју коштао је украјинске снаге неуспеха, али се то прећуткује и демантује.

Експлозије над градом Феодосија на Криму одјекнуле су у јутарњим сатима након што је руска противаздушна одбрана испалила ракете како би срушили пројектил лансиран од стране украјинских оружаних снага.

Према тврдњама руских извора, реакција одбране била је успешна и пројектил је оборен. Илустровали су то и фотографијама фрагмената оборене ракете. Према њиховим тврдњама, остаци ракете пали су на мање насеље и нико није повређен.

Према снимкама објављеним на друштвеним мрежама, с места удара види се високи стуб дима као последица експлозије веће снаге од пада самих фрагмената. Стуб дима уздиже се на месту на којем се налази антиракетна база противваздушне одбране с радарским постројењем, па није искључено да ракетни напад није био успешан.

Али пуно важније питање од тога је ли украјински пројектил успешно оборен или не је питање - одакле је стигао и како то да није раније примећен. А сви могући одговори један за другим значе само још више главобоље за руске војнике.

Најближа линија раздвајања с које је пројектил могао да буде испаљен удаљена је од места пада око 250 километара. Према твдрњама руског војног канала „Рибар”, пројектил је испаљен чак с подручја Одесе, како би према мети летео преко Црног мора. То је чак 415 км далеко од Феодосије.

То би, опет, значило да Украјинци користе ракете далеког домета своје производње, будући да од Запада нису добили такве пројектиле. Реч је о ракетама „хрим -2” које нису непознате, развијене су неколико година пре руске инвазије, али их је Украјина до сада користила у само неколико наврата јер нису имали успостављену производњу. Овај напад је други у задњих месец дана, што указује на то да су Украјинци, уз помоћ западних савезника, успели да покрену производну пројектила чији је домет, према јавно објављеним подацима, до 500 километара.

Ако се проучи могућа путања у случају да је пројектил летео преко Црног мора, произлази да је на тој путањи мост који спаја Крим с Русијом. То би била нова епизода у руској ноћној мори, будући да су тек недавно успели да обнове део Кримског моста тешко оштећеног у експлозији камиона бомбе прошле године.

Ништа мања претња била би и ако су Украјинци гађали само војну базу у Феодосији, јер је та ракетна станица део противваздушне одбране Кримског моста.

Украјина овим нападом демонстрира како се ни најмање не шали када се као крајњи војни циљ наводи ослобођење Крима.

Чекајући да време допусти почетак напада, Украјинци на Западу земље интензивно врше обуку новоформираних бригада на новој западној техници која полако пристиже.

Све је дакле спремно за коначни обрачун чим прође кишно раздобље, и сунце исуши земљу. Треба сачекати да се види чија ће ратна варка при том боље да успе, ко има више снаге да оствари зацртано.