Eksplozije na Krimu, uvod u prolećnu ofanzivu

Ukrajinci otvoreno najavljuju ofanzivu kada se završi period „raskvašene zemlje”, pretpostavka je - sledećeg meseca. Ali udari su već počeli, daleko od onog što se naziva čarka ili uvod.

Ta ofanziva će, prema ovim najavama, da usledi na jugu zemlje, u Zaporožju, a glavni smer napada očekuje se da će voditi prema lukama Melitopolj i Berdjansk, kako bi se presekla veza ruskih snaga na istoku zemlje od Krima. Uništenje Krimskog mosta pri tom bi Ukrajincima donelo ključnu prednost za pobedu jer bi ruske snage ostale izolovane i bez mogućnosti pojačanja i snabdevanja.

Ovakve otvorene najave bi, naravno, mogle ds znače i pokušaj ratne varke, kako je to uspelo Ukrajincima krajem prošle godine. Tada su najavljivali udar na Herson, da bi potom napali oslabljene ruske snage kod Harkova.

Istovremeno, u senci borbi u gradu Bahmutu, Rusi poslednjih dana oko gradova Kremina i Svatove, istočno od Harkova, gomilaju brojne oklopne snage. Ukupno je poslednjih dana na ovo područje pristiglo više od 500 različitih komada oklopne tehnike, izveštavaju ukrajinski vojni blogeri.

Pokušaj napada na nuklearku u Zasporožju koštao je ukrajinske snage neuspeha, ali se to prećutkuje i demantuje.

Eksplozije nad gradom Feodosija na Krimu odjeknule su u jutarnjim satima nakon što je ruska protivazdušna odbrana ispalila rakete kako bi srušili projektil lansiran od strane ukrajinskih oružanih snaga.

Prema tvrdnjama ruskih izvora, reakcija odbrane bila je uspešna i projektil je oboren. Ilustrovali su to i fotografijama fragmenata oborene rakete. Prema njihovim tvrdnjama, ostaci rakete pali su na manje naselje i niko nije povređen.

Prema snimkama objavljenim na društvenim mrežama, s mesta udara vidi se visoki stub dima kao posledica eksplozije veće snage od pada samih fragmenata. Stub dima uzdiže se na mestu na kojem se nalazi antiraketna baza protivvazdušne odbrane s radarskim postrojenjem, pa nije isključeno da raketni napad nije bio uspešan.

Ali puno važnije pitanje od toga je li ukrajinski projektil uspešno oboren ili ne je pitanje - odakle je stigao i kako to da nije ranije primećen. A svi mogući odgovori jedan za drugim znače samo još više glavobolje za ruske vojnike.

Najbliža linija razdvajanja s koje je projektil mogao da bude ispaljen udaljena je od mesta pada oko 250 kilometara. Prema tvdrnjama ruskog vojnog kanala „Ribar”, projektil je ispaljen čak s područja Odese, kako bi prema meti leteo preko Crnog mora. To je čak 415 km daleko od Feodosije.

To bi, opet, značilo da Ukrajinci koriste rakete dalekog dometa svoje proizvodnje, budući da od Zapada nisu dobili takve projektile. Reč je o raketama „hrim -2” koje nisu nepoznate, razvijene su nekoliko godina pre ruske invazije, ali ih je Ukrajina do sada koristila u samo nekoliko navrata jer nisu imali uspostavljenu proizvodnju. Ovaj napad je drugi u zadnjih mesec dana, što ukazuje na to da su Ukrajinci, uz pomoć zapadnih saveznika, uspeli da pokrenu proizvodnu projektila čiji je domet, prema javno objavljenim podacima, do 500 kilometara.

Ako se prouči moguća putanja u slučaju da je projektil leteo preko Crnog mora, proizlazi da je na toj putanji most koji spaja Krim s Rusijom. To bi bila nova epizoda u ruskoj noćnoj mori, budući da su tek nedavno uspeli da obnove deo Krimskog mosta teško oštećenog u eksploziji kamiona bombe prošle godine.

Ništa manja pretnja bila bi i ako su Ukrajinci gađali samo vojnu bazu u Feodosiji, jer je ta raketna stanica deo protivvazdušne odbrane Krimskog mosta.

Ukrajina ovim napadom demonstrira kako se ni najmanje ne šali kada se kao krajnji vojni cilj navodi oslobođenje Krima.

Čekajući da vreme dopusti početak napada, Ukrajinci na Zapadu zemlje intenzivno vrše obuku novoformiranih brigada na novoj zapadnoj tehnici koja polako pristiže.

Sve je dakle spremno za konačni obračun čim prođe kišno razdoblje, i sunce isuši zemlju. Treba sačekati da se vidi čija će ratna varka pri tom bolje da uspe, ko ima više snage da ostvari zacrtano.