Чија је бечка мустра

Суботица – Кад би неки шмекер хтео да покаже да је бечка школа, отишао би до банкомата, напунио шпајз парадајзом и карфиолом, помогао да се намести карнишна, заобишао би трачарење са цимерима уз криглу, и радије испекао палачинке.

Могло би и овако шаљиво да се прикаже колико је речи српски језик усвојио са немачког говорног подручја, односно, конкретно, из његове аустријске варијанте.

Лингвисти су пребројали да у српском језику постоји око 30.000 речи које се активно користе, а имају порекло из немачког језика, односно из аустријског варијетета.

Неки од најпознатијих аустријацизама свакако су они из прве реченице попут банкомат, реч коју су Аустријанци заштитили још 1968. године, шмекер, цимер, која вуче порекло од немачке речи за собу, те карнишна, цуцла, фијакер, кригла. Такође су истог порекла и изрази попут „бечка школа” или „мустра бечка”, који се односе на период историје с почетка 20. века, када је Беч представљао узор по интелектуалном духу, углађености и манирима. Наравно, током времена, мењао се облик или значење изворних речи и фраза, али су то и даље аустријацизми.

Управо та чињеница била је повод за изложбу „Чија је мустра бечка”, која је отворена у Савременој галерији у Суботици. Изложба се састоји од плаката који обрађују сваки од карактеристичних израза и појмова аустријацизама присутних у српском језику. Корнелија Вајгнер из Удружења Немаца „Марија Терезиополис” са седиштем у Суботици каже да им је ову изложбу понудио Аустријски културни форум посредством амбасаде Аустрије. „Срећни смо што у овако мултинационалном и мултилингвалном подручју можемо да покажемо и ову нашу изложбу. Покушавамо да пропагирамо и ширимо знање о овим аустријацизмима, а сада размишљамо да ову изложбу преведемо и на мађарски језик како би ова језичка заоставштина била доступна и мађарској публици”, каже Вајгнерова.

Изложба „Чија је мустра бечка” изазвала је велико интересовање, а на отварању свој програм су представили и млади из Удружења Немаца.

Викторија Салма, директорка Савремене галерије, каже да су радо прихватили да угосте ову изложбу. „Желимо да нашој публици понудимо што богатији, разноврснији и квалитетнији програм. Занимљиво је да је ово прва сарадња Аустријског културног форума са Удружењем ’Марија Терезиополис’, као што је и наша прва сарадња са њима”, каже директорка Салма за „Политику”.

Осим изложбе „Чија је мустра бечка”, у Савременој галерији траје и изложба „Артефакти” уметника Бранка Милисковића. Наредне среде он ће са публиком водити и радионицу „Вокалне пројекције”, где ће радити са интонацијама, вежбама дисања, репетитивним и брзим фразама. То је још један од начина на који ће публика имати прилике да се упозна са његовим изложеним радовима. Одговарајуће радионице прате сваку од изложби у Савременој галерији и још један су од начина комуникације са јавношћу. „Нама је веома важан контакт са публиком, зато организујемо бројне програме и радионице, и са децом и са одраслима, јер је успостављање контакта са гледаоцима, са публиком за нас од елементарног значаја и то нам је једна од најважнијих активности”, каже директорка Салма.

А. Исаковић