Čija je bečka mustra

Subotica – Kad bi neki šmeker hteo da pokaže da je bečka škola, otišao bi do bankomata, napunio špajz paradajzom i karfiolom, pomogao da se namesti karnišna, zaobišao bi tračarenje sa cimerima uz kriglu, i radije ispekao palačinke.

Moglo bi i ovako šaljivo da se prikaže koliko je reči srpski jezik usvojio sa nemačkog govornog područja, odnosno, konkretno, iz njegove austrijske varijante.

Lingvisti su prebrojali da u srpskom jeziku postoji oko 30.000 reči koje se aktivno koriste, a imaju poreklo iz nemačkog jezika, odnosno iz austrijskog varijeteta.

Neki od najpoznatijih austrijacizama svakako su oni iz prve rečenice poput bankomat, reč koju su Austrijanci zaštitili još 1968. godine, šmeker, cimer, koja vuče poreklo od nemačke reči za sobu, te karnišna, cucla, fijaker, krigla. Takođe su istog porekla i izrazi poput „bečka škola” ili „mustra bečka”, koji se odnose na period istorije s početka 20. veka, kada je Beč predstavljao uzor po intelektualnom duhu, uglađenosti i manirima. Naravno, tokom vremena, menjao se oblik ili značenje izvornih reči i fraza, ali su to i dalje austrijacizmi.

Upravo ta činjenica bila je povod za izložbu „Čija je mustra bečka”, koja je otvorena u Savremenoj galeriji u Subotici. Izložba se sastoji od plakata koji obrađuju svaki od karakterističnih izraza i pojmova austrijacizama prisutnih u srpskom jeziku. Kornelija Vajgner iz Udruženja Nemaca „Marija Tereziopolis” sa sedištem u Subotici kaže da im je ovu izložbu ponudio Austrijski kulturni forum posredstvom ambasade Austrije. „Srećni smo što u ovako multinacionalnom i multilingvalnom području možemo da pokažemo i ovu našu izložbu. Pokušavamo da propagiramo i širimo znanje o ovim austrijacizmima, a sada razmišljamo da ovu izložbu prevedemo i na mađarski jezik kako bi ova jezička zaostavština bila dostupna i mađarskoj publici”, kaže Vajgnerova.

Izložba „Čija je mustra bečka” izazvala je veliko interesovanje, a na otvaranju svoj program su predstavili i mladi iz Udruženja Nemaca.

Viktorija Salma, direktorka Savremene galerije, kaže da su rado prihvatili da ugoste ovu izložbu. „Želimo da našoj publici ponudimo što bogatiji, raznovrsniji i kvalitetniji program. Zanimljivo je da je ovo prva saradnja Austrijskog kulturnog foruma sa Udruženjem ’Marija Tereziopolis’, kao što je i naša prva saradnja sa njima”, kaže direktorka Salma za „Politiku”.

Osim izložbe „Čija je mustra bečka”, u Savremenoj galeriji traje i izložba „Artefakti” umetnika Branka Miliskovića. Naredne srede on će sa publikom voditi i radionicu „Vokalne projekcije”, gde će raditi sa intonacijama, vežbama disanja, repetitivnim i brzim frazama. To je još jedan od načina na koji će publika imati prilike da se upozna sa njegovim izloženim radovima. Odgovarajuće radionice prate svaku od izložbi u Savremenoj galeriji i još jedan su od načina komunikacije sa javnošću. „Nama je veoma važan kontakt sa publikom, zato organizujemo brojne programe i radionice, i sa decom i sa odraslima, jer je uspostavljanje kontakta sa gledaocima, sa publikom za nas od elementarnog značaja i to nam je jedna od najvažnijih aktivnosti”, kaže direktorka Salma.

A. Isaković