Засјала Вајфертова задужбина

Панчево – „Цркви Свете Ане враћа се изворна, првобитна функција, богослужбеног простора, уз лепу башту за окупљања, па и разноврсне програме. Овде се опет одржавају мисе, а ако неко жели овде да крсти дете или да се венча, и то ће моћи. Обновљена црква ће утицати и на сабирање веника, којих је нажалост много мање него раније, али ми смо им увек ту на располагању. Ова реконструкција је за католичке вернике диван подстрек”, каже за „Политику” Ласло Ђуриш, жупник Римокатоличке жупе Свети Карло Боромејски у Панчеву, након што је заблистала обновљена католичка Црква Свете Ане, задужбина најпознатијег Панчевца Ђорђа Вајферта.

 Први почасни грађанин вароши на Тамишу, индустријалац и добротвор, зграду је подигао својим новцем, и уз помоћ овдашњих градитеља и мајстора, као породичну задужбину и посветио је својој мајци Ани. Но, капела је и спомен на грандиозну златну свадбу – пола века заједничког живота, коју су брачни пар Ђорђе и Марија прославили 1923. године. До скора запуштени објекат, тешко је, донедавно, могао да дочара тај велики друштвени догађај, када су супружницима честитке стизале од најугледнијих људи, па и од самог краља Александра и српског патријарха. Век од тада, након тек неколико мањих грађевинских интервенција, црква данас блиста пуним сјајем.

„Реконструисан је цео објекат, након што је пре неколико година услед јаког невремена озбиљније оштећен. Ревитализован је и екстеријер, санирани и рестаурирани сви елементи богате пластике. С обзиром на то, да је зграда под заштитом, коришћени су материјали и технике тако да се задржи аутентични изглед. Обновљене су и све инсталације, а рађени су главни брод и звоник. Овај захтеван посао делом је олакшало што су витражи очувани, као и клупе, али и девет ари плаца, које тек треба реорганизовати”, објашњава архитекта Зорица Грујић, вођа пројекта реконструкције.

Још пре више од три деценије радило се на ентеријеру и фасади капеле, 2007. године је пресечена влага, а пре пет санирана оштећења кровне конструкције. Посао око рестаурације начео је и сам Завод за заштиту споменика културе у Панчеву, санацијом тек једног од два кипа анђела на улазном порталу цркве, али се на томе стало. Сами верници жупе покушали су да објекат оспособе за литургијске активности, но некада блештаво бела фасада је остала готово сљуштена, ограда са монограмима првог почасног грађанина Панчева, па и читава грађевина, коју су Вајфертови оставили на старање граду, зарасла је у коров. Црква је углавном била закључана, те су тако ван домета јавности остали и изузетни витражи, бронзани рељеф са портретима Вајферових родитеља Игнаца и Ане, док је нетрагом нестала и монументална олтарска слика са представом Свете Ане и Богородице са Христом. Ово дело Уроша Предића, пријатеља и портретисте породице, красила је цркву све до 80-их прошлог века, када је ишчупана из рама и по неким причама завршила на старом панчевачком бувљаку.

 Ушушкану у сенци борова, капелу краси мешавина стилова, највише дух сецесије нарочито њено прочеље, звоник и разуђену кровну површину, док лепи витражи имају елементе византијске архитектуре. На источној страни, уз трем је звоник квадратне основе, западна фасада је наглашена тремом. Његове неоготске сводове носе четири зидана ступца, а део улазног трема завршава се са две симетрично постављене фигуре анђела.

Реконструкција Цркве капеле Свете Ане у Панчеву, бисера архитектуре, грађенe испред свог времена, финансирала је Зрењанинска бискупија и Римокатоличка жупа Свети Карло Боромејски у Панчеву.