Без лабораторијског рада хемија ће и даље бити омражени предмет

Експерименти, хемијска магија уживо у лабораторијама, саставни су део изучавања хемије – у плановима и програмима наставе и учења, али изостају у школској пракси. Наставници хемије у основним школама, тврде, суочени су с бројним проблемима у реализацији лабораторијских вежби због лоше опремљености школских лабораторија и кабинета у којима неретко нема ни воде, а камоли посуда, инструмената, супстанци за извођење хемијских експеримената. Тамо где постоје какви-такви услови за експериментални рад, који подразумева и рад са стаклом, пламеном, нагризајућим материјама, отежава га превелики број ђака, што је изузетно важно због безбедности ученика. Хемичари наглашавају да основци на прагу света хемије, коју уче само у седмом и осмом разреду, тек треба да развију вештине правилног и безбедног руковања лабораторијским прибором, посуђем и супстанцама и скрећу пажњу да се лабораторијске вежбе са студентима виших година студија хемије, много искуснијим у експерименталном раду, изводе у групама које су мање од одељења у основним школама.

– Хемија као предмет јесте захтевна, истина није баш омиљена, али истовремено деца су очарана експериментима. Највише потенцијала за љубав према овом предмету и успешност ђака хемија може да има под условом да у седми разред долазе читалачки и нумерички функционално писмена деца, да се реализују експерименти, али ми немамо опремљене кабинете. Потребно је да се у основној школи лабораторијске вежбе изводе по групама уколико су одељења бројнија од 25 ученика, тако да у току вежби број ђака у једној групи не буде већи од 15. То је и економичније решење, јер тада не би било потребно лабораторијског посуђа и опреме за 30 ученика, него за дупло мање – објаснила је за „Политику” Мирјана Марковић, члан НПС-а испред Српског хемијског друштва.

Када је о опремању основних школа реч, дочарава она, хемија дође као последња у седмом разреду и изузетно скупа, па отуда веома лоше опремљене лабораторије у којима наставници нису у могућности да изводе вежбе и експерименте који су зацртани програмом наставе и учења хемије.

– Број лабораторијских вежби за сада је десет по разреду, било би лепо да се повећа јер би оне могле да се поставе као истраживачки задаци где би се наши ученици сигурно боље припремали за будуће образовање и постизали боље резултате на међународним тестирањима као што су ПИСА и ТИМС. У оквиру биомедицинских наука хемија има велики потенцијал да оспособи децу за многе међупредметне компетенције, али и животне вештине: да разумеју управљање отпадом, употребу лекова, штедњу ресурса, супстанце које загађују животну средину... Хемија је уз биологију, математику, информатику, технологију – наука будућности. Ако смањујемо захтеве ученицима који се односе на наставу, не само хемије него свих природних наука, да ли је фер да ђаке стављамо у ситуацију да се такмиче с вршњацима из целог света где су услови за учење и рад сигурно бољи? Без лабораторијског рада и истраживања, хемија ће и даље бити омражени предмет и плашим се да ће и у основној школи почети да губи фонд као што се то догађа нарочито у средњим стручним школама – закључује Марковићева.

Побољшање наставе хемије у осмолеткама, пружање прилике ђацима да заиста испуне планом и програмом наставе зацртане вежбе и експерименте у школским лабораторијама у мањим групама и безбедним условима – суштина је иницијативе коју је најодговорнијима за образовање упутило Српско хемијско друштво. У тој иницијативи предложено је да се измени правилник којим се прописује норма часова непосредног рада наставника са основцима тако да се омогући да се одељења деле на групе за извођење лабораторијских вежби из хемије. Као мањкавост правилника хемичари увиђају и то што „не признаје ангажовање наставника за припремање лабораторијских вежби, које обухвата не само осмишљавање експерименталних задатака и припремање радних места за експериментални рад ученика већ и проверу свих огледа које ће ученици изводити, исправности супстанци и опреме са којом ће ученици радити”. Зато предлажу „промену пуне норме за наставнике хемије на 18 часова недељно (уместо садашњих 20), то јест уважавање потребне припреме лабораторијских вежби од 12 часова недељно у структури четрдесеточасовне радне недеље”, како стоји у иницијативи Српског хемијског друштва, која ужива подршку Националног просветног савета, а о којој се ресорно министарство још није изјаснило ни на упит „Политике”.

Наставници у незавидном положају

Положај наставника хемије у основним школама је изузетно тежак, многи немају пун фонд часова и морају да раде у више школа, напомиње Мирјана Марковић, члан НПС-а испред Српског хемијског друштва.

– У Војводини има примера да један наставник предаје хемију и у пет школа да би остварио пуну норму, а притом су у обавези да држе допунску и додатну наставу, да припремају ученике за полагање мале матуре, јер хемија је један од изборних предмета које осмаци од ове године могу одабрати за трећи тест на завршном испиту. Уз то, наставници хемије спремају ученике за такмичења и учествују у организацији и реализацији такмичења – појашњава Марковићева.

Експериментални рад највише мотивише ђаке

Експериментални рад ученика има огроман васпитно-образовни потенцијал (развијање вештине решавања практичних проблема, правилног руковања лабораторијским посуђем и супстанцама, развијање сарадничких и комуникацијских способности) и пружа највећу мотивацију ученицима за учење, поготову када је саставни део истраживачких задатака, истичу из Српског хемијског друштва у Иницијативи за побољшање наставе хемије у основним школама.