„Лош” холестерол – кривац за развој кардиоваскуларних болести

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свету и односе више живота него сви облици малигнитета заједно. Ситуација се не разликује ни у Србији, где је према подацима из 2021. године 56.000 људи умрло од последица ових обољења. У четири до пет случајева кардиоваскуларних смрти узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест, а један од главних фактора ризика за развој ове болести јесте повишен ниво ЛДЛ холестерола, познатијег као „лош” холестерол.

Зато је на конференцији под називом „Оптерећење дислипидемијом и развој стратегије Републике Србије за ефикасно превенирање последица дислипидемије и очување кардиоваскуларног здравља становништва” било речи о доношењу иницијативе за креирање Националног програма превенције атеросклеротске кардиоваскуларне болести ефикасном корекцијом дислипидемије (поремећај липида).

Академик проф. др Небојша Лалић, директор Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма УКЦС-а, истакао је да је само један од корака ка унапређењу кардиоваскуларног здравља становништва подизање свести о ризицима и значају контроле ЛДЛ холестерола међу пацијентима и лекарима на свим нивоима здравствене заштите.

– Како би се обезбедила успешна имплементација усвојених критеријума на свим нивоима, неопходно је креирање националног водича добре клиничке праксе за третман дислипидемије у превенцији атеросклеротских кардиоваскуларних болести у складу са важећим европским препорукама о лечењу дислипидемија и нових смерница о превенцији кардиоваскуларних болести у клиничкој пракси – истакао је др Лалић.

Проф. др Арсен Ристић, кардиолог из Универзитетског клиничког центра Србије, указао је да је у циљу бољег откривања пацијената са кардиоваскуларним ризиком, правовременог дијагностиковања и почетка лечења, неопходно униформисање референтних вредности у лабораторијским анализама које се односе на липидни статус, унапређење постојећег електронског здравственог картона, успостављање националног регистра за фамилијарну хиперхолестеролемију на примарном нивоу здравствене заштите, као и унапређење доступности иновативних терапија уз спровођење актуелних терапијских смерница.