Глогоњски повртари у потрази за сезонцима

Глогоњ – Глогоњски повртари излазе из својих пластеника, заснивају нови циклус производње на отвореном и довијају се како да на њиве доведу довољно сезонских радника. Посла који треба обавити у кратком и оптималном року је много, а радне снаге мало. Ситуацију компликује запошљавање младих мештана ван села, а доброг сезонца тешко је пронаћи. Сада је почела и припрема земљишта, треба обавити сетву и пренети расад у повртњаке.

„Неће више нико да ради. Обећавају они нама, обећавамо ми њима, дајемо капару, тражимо и причамо телефоном цео дан. Те овај не може, али зна другог који би могао… Генерално мало је добрих радника. Оно што доспева у пластеницима треба продати на пијаци, а чека нас да расад пресадимо у баште на отвореном. Посао треба урадити брзо у ограниченим и оптималним роковима и тада нам треба помоћ”, каже за „Политику” повртар Дорел Топал. Он каже и да радници углавном стижу с југа и из источне Србије. Лакше их је наћи када се скупља летина него сада. С друге стране, произвођачи овде шире засаде, па је и надничара потребно више.

У међувремену, појавили су се и страни радници. Они долазе у групама и само прошле године их је око 1.000 било ангажовано у пољопривреди. Према подацима НАЛЕД-а, већина их је из Узбекистана и Индије, а да би били ангажовани, није им потребна радна дозвола, већ само евиденцијски број. Послодавци тврде да се по радним способностима не могу поредити са нашим радницима.

„Никад не реци никад, али преферирам наше раднике. Можете да се споразумете, а и наши су поузданији. Имали смо овде у селу случај да се странци једног јутра нису ни појавили на послу, само се покупили и отишли. Била је то велика група, а ми смо остали у проблему. Стојимо са послом и не знамо шта даље, а сваки дан пропуста води у ризик. Немамо сигурност да ће ти људи да одраде посао до краја.” Топал напомиње и да се газде домаћински односе према радницима и обезбеђују им добре услове, зараду, смештај и храну и обавезну пријаву на порталу Пореске управе, јединственој бази података, који функционише већ три године.

 До сада је, на овај начин, према подацима НАЛЕД-а, ангажовано више од 74.000 радника, само прошле године више 34.000 људи, од тога 2.000 странаца. Процедура је једноставна, од добијања налога на порталу, до уношења неколико података о раднику, врсти и времену трајања посла. Правила су једнака за све, а независно од дневнице која не може бити мања од утврђене минималне по сату, плаћа се исти порез. Пријава гарантује и пензионо и социјално осигурање, док здравствено важи само у случају повреде на раду и професионалне болести. Слово закона даље каже да „сезонци” не могу бити ангажовани дуже од 12 сати у току радног дана и да им послодавац мора омогућити паузу од најмање 30 минута. Коначно, закон не оставља дилеме ни шта се подводи под сезонски рад, те предвиђа да радник може бити ангажован највише 120 радних дана годишње. За то време не брише се из евиденције незапослених, нити му се обуставља исплата новчане накнаде Националне службе за запошљавање, коју је остварио за време привремене незапослености. На сезонским пословима могу бити ангажовани и млађи од 18 година, али уз писмену сагласност родитеља, потврду да су здравствено способни за рад, као и да такав рад не угрожава њихово здравље, морал и образовање.