Ко жели да разбије грузијски сан

У Грузији су опет обновљени протести. Неколико стотина присталица опозиционе партије Уједињени национални покрет испред зграде парламента у центру Тбилисија у недељу је позивало владу да примени 12 препорука Европске уније, неопходних за добијање статуса кандидата. Учесници скупа, са заставама Грузије и ЕУ, инсистирали су на евроатлантском курсу земље и оптуживали власт да покушава да промени смер спољне политике у корист ближих односа с Русијом.

Демонстранти, који критикују владајућу партију Грузијски сан да је под утицајем Москве, траже пуштање на слободу бившег председника Михаила Сакашвилија и Никија Гварамија, директора телевизије Мтавари Архи, које сматрају политичким затвореницима. Иако су ови протести по масовности и интензитету далеко од недавних масовних и насилних демонстрација поводом покушаја усвајања закона о страним агентима, који већ важе за покушај новог Мајдана – у Грузији се очекује „вруће пролеће”.

Недавно, приликом посете Минску, шеф руске Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин јасно је рекао да Запад присиљава Грузију да уђе у војни сукоб с Русијом, убеђујући је да је сада повољан тренутак да поврати контролу над Абхазијом и Јужном Осетијом. У оквиру тих притисака је и онај да Тбилиси стане на страну Кијева, што избегава већ дуже од годину дана. Међутим, подела власти у Грузији је таква да председница Саломе Зурабишвили подржава Украјину, док влада настоји да остане само на нивоу пружања хуманитарне помоћи Украјинцима.

Пошто је влада неспремно дочекала насилне протесте због закона о страним агентима, под великим притиском САД и њихове председнице која је најавила вето на закон – брзо га је повукла и одмах пустила ухапшене демонстранте. Убрзо је уследио и потез САД: Стејт департмент је увео санкције четворици високорангираних грузијских судија оптужујући их за корупцију, што је изазвало неуобичајено јединствено противљење високорангираних политичара у Тбилисију. Прецизније, САД су увеле визна ограничења за четворицу судија Високог савета судства. Шеф Стејт департмента Ентони Блинкен је прошле седмице, приликом увођења санкција, рекао да су ови појединци „злоупотребили службени положај” и тиме „подривали владавину права и поверење јавности у грузијско правосуђе”. Под визна ограничења потпали су и њихови најближи сродници.

Америчка амбасадорка у Тбилисију Кели Дегнан навела је да корупција и мешање у правосуђе ометају европску интеграцију Грузије, а да САД настављају да подржавају њене европске тежње. Амбасадорка је у својој видео-поруци нагласила да пристојне и професионалне судије у Грузији треба да буду у стању да делују „без притисака, претњи и мешања” и признала да је република забележила напредак у реформама правосуђа. Тројица водећих грузијских политичара (лидер владајуће странке, шеф Министарства спољних послова и потпредседник парламента) одмах су у четвртак увече изнели оштре критике тим поводом. Министар спољних послова Иља Дарчијашвили у писму Блинкену скренуо је пажњу да су казне јавно објављене „без пружања икаквих доказа”. Министар спољних послова подсетио је Блинкена на „најтеже наслеђе” у правосудном систему из периода владавине Михаила Сакашвилија (2003–2012), кад је суд био „одељење тужилаштва” и „карика у репресивној машини једне ауторитарне државе”. Председавајући владајућег Грузијског сна Иракли Кобахидзе био је најоштрији и понашање Вашингтона назвао је „нечувеним”.

Али и овај потез Вашингтона има своју предисторију: у четвртак увече, одмах по објављивању санкција грузијским судијама, појавиле су се информације које су сугерисале да је први потез заправо уследио из Тбилисија. Наиме, грузијске власти нису пустиле у земљу америчког стручњака Џејмсона Маршала Коминса. Разлог је била могућа умешаност госта у организацију нереда 7. и 8. марта. Шеф Службе државне безбедности Григол Лилуашвили рекао је да је улазак одбијен „на основу конкретних информација из високоверодостојних извора”, додајући да им се америчка амбасада након тога није обраћала. „Вероватно и сама амбасада зна разлоге одбијања”, закључио је Лилуашвили.

Грузијска штампа је известила да се Американац наводно састао с Георгијем Меладзеом, професором на једном од грузијских универзитета, а он је потом оформио студентски покрет који је активно учествовао у демонстрацијама. Медији преносе да је Коминс саветовао Меладзеа о организовању протеста, а водио је и обуку те омладине.