Све више домаћинстава бави се сеоским туризмом

Рурални туризам Србије се, међу домаћим туристима, током пандемије наметнуо као приоритетан туристички производ, што је допринело томе да он доживи прави препород и готово је извесно да ће се и даље кретати узлазном линијом. Томе у прилог сведочи податак да је тренутно у информационом систему е-туриста евидентирано 730 газдинстава која се баве сеоским туризмом што је за 42 одсто више него у истом периоду прошле године, каже за „Политику” Хусеин Мемић, министар туризма и омладине. О експанзији овог вида туризма најбоље говори податак да, осим  Војводине и западне Србије, односно околине Ужица, Чајетине, Ивањице, Косјерића, Ариља у којима је био почетак сеоског туризма, све више посета има и у селима источне и јужне Србије, посебно у општинама на Старој планини, пре свега са пиротске стране.

– Kао нове дестинације за рурални туризам треба споменути и околину Власине, Фрушку гору, Ириг и села у околини Вршца. То је наговестило и покретање предузетништва и самозапошљавања у руралном туризму Србије, нарочито женског дела популације и младих. У овом тренутку на располагању је око 320 милиона динара кредитних подстицаја за унапређење квалитета туристичке понуде, а за ову врсту позајмица, између осталих, могу да конкуришу и регистрована газдинства која се баве сеоским туризмом за изградњу или адаптацију смештајних и угоститељских капацитета – наводи Мемић.

Упитани која туристичка места у Србији су у претходној години имала највећи раст и колико је уопште домаћих туриста одмарало на домаћим дестинацијама, из Министарства туризма и омладине одговарају да је домаћи туризам процветао. У 2022. је у нашој земљи први пут туристички путовало рекордних два милиона грађана или 250.000 више него до пандемије, а највећи подстицај том резултату дали су ваучери који су се показали као одлично решење за промоцију домаћег туризма. Из ресорног министарства напомињу да је најбоља илустрација за то Сокобања која је за грађане Србије дестинација број један у погледу остварених ноћења.

– Следе Врњачка Бања, Златибор, Београд и Копаоник. Међу најпосећенијим су Луковска и Пролом Бања, затим Чачак, Нови Сад, Тара и Бања Врдник. Иначе, Бања Врдник и Фрушка гора су током пандемије биле међу најбрже растућим дестинацијама у земљи – каже министар туризма и омладине. Током пандемије је иначе забележен велики раст броја туриста у сеоским домаћинствима, а овај тренд се очигледно задржао и даље јер су и наши грађани увидели да у Србији има много места у којима могу да одмарају и за мање новца.

Министар Мемић најавио је недавно да ће у мају или јуну бити одобрено додатних 100.000 ваучера за субвенционисани одмор у Србији. Ваучери су, објаснио је он, потребни домаћој привреди и туризму, јер су се генерално показали као најделотворнији инструмент за развој дестинација. Они су допринели продужавању броја дана проведених на одмору у Србији, али је још важније да су многи власници смештаја управо због уласка у систем ваучера изашли из сиве зоне и прешли у легалне токове пословања. Први ваучери су, да подсетимо, подељени почетком јануара. Да постоји велико интересовање за субвенционисаним одмором у Србији указали су и представници удружења „Моја Србија” који су још у јануару позвали владу да одобри додатни број ваучера, јер је много заинтересованих грађана за овакав систем одмора.