Обелиск крај ћуприје на Дрини

Када је у јуну 1985. године, на десету годишњицу од смрти Иве Андрића, за трајања тада девете културно-књижевне манифестације "Вишеградска стаза", прослављени ходољубац Зуко Џумхур беседио на свечаном откривању Андрићевог спомен обележја у граду његовог детињства и поред "његове" на Дрини ћуприје, засигурно није могао ни у сну помислити да ће само шест година касније повампирени умови муслиманских екстремиста насрнути на тај споменик. Током ратних збивања, средином 1994. године, након што је копију овог спомен обележја исклесао вајар Љупко Антуновић, културни и јавни радници Републике Српске озваничавају поновно враћање Андрића у омалени парк уз ћуприју на Дрини. После рата, средином 1996. године, неколицина вишеградских културних радника и новинара открива остатке претходно поломљеног споменика у муљу повучених дринских вода. У знак сећања на једно вандалско дело и екстремизам прве врсте, остаци првобитног споменика данас се чувају као својеврсни стални експонат у вишеградској Градској галерији.