Да ли су Бошњаци ексклузивне жртве сукоба у БиХ

Бошњаци од завршетка рата у Босни и Херцеговини о себи граде слику жртве. Та политика имала је два циља. Са једне стране, то је било наметање кривице Западу јер није урадио више за Бошњаке. Истовремено, држава и војска Срба у Босни и Херцеговини су повезани са ратним злочинима и геноцидом, који Бошњаци наводе у ширем значењу. То значи да он, према тумачењу Бошњака, није ограничен само на Сребреницу.    

Временом су Бошњаци схватили да на причи о геноциду могу и да зараде. Због тога не постоји веће насељено место у Босни и Херцеговини, у делу Федерације БиХ, који нема најмање један музеј посвећен жртвама рата и геноцида.

Мостар, на пример, има један званичан и два неформална. По цени од десет евра, посетиоци могу да погледају филм који, сведочи о жртвама. Оне су истините али је проблематично тумачење.

Јер, прича иде овако. Бошњаци су били мирољубив народ који је током распада СФРЈ одлучио да своју судбину узме у своје руке.

Прво их је напала „федерална армија”. Термин Југословенска народна армија се избегава. Потом су стигли добровољци из Србије и тако низом, до Срба комшија.

Сукоб са Хрватским већем одбране се спомиње тек успут. Вероватно би то и прећутали да ХВО није срушио Стари мост.

Мостар је прошле године посетило 400.000 регистрованих туриста. Тај број је вишеструко виши и многи од њих посећују споменуте музеје ратним страдањима. Посетиоци плате, погледају поставку и филм, и оду. Они немају времена да се баве чињеницама. Срби су кривци а у Мостару данас их мање за око 20.000 него пре рата.

У околини тог града за време рата било је више десетина локалитета где су затварани, мучени и убијани Срби. Након рата град је подељен на Хрватски део, који има 11.000 становника више него пре рата. И, Бошњачки део са пет хиљада становника више него пре рата. А, Срби су проглашени за злочинце. Где је ту логика.