Милан или Наполи

​Велики Наполи долази на први сусрет четвртфинала фудбалске Лиге шампиона са Миланом (данас, 21 лас), који би требало да је охрабрен победом у претпрошлом колу Серије А, од 4:0, али биће да је, сакривањем трикова или вишом силом, у Напуљу припремљена сцена за исписивање завршног поглавља једне давне приче о колу среће италијанског фудбала.

Сусрете Наполија и Милана не зову дербијима, а ипак је у позадини ривалство, које је представљало раскрсницу, за ове клубове али и фудбал, оних сезона у којима је Дијего Армандо Марадона подизао јужњаке, а холандски трио Ван Бастен, Гулит, Рајкард, играо за „црвено-црне”.

Било је то доба разних прекретница попут пада Берлинског зида, али пре свега је реч о 1988. години, данима који су за месец-два претходили последњем наступу Западне Немачке и СССР-а на европским фудбалским шампионатима. И првој титули Холандије.

Да ли би Милан освајао Куп европских шампиона 1989, 1990, Лигу шампиона 1994, 2003, 2007, „скудета” 1992, 1993, 1994, 1996, 1999 (од тада првак 2004, 2011, 2022) да није био првак Италије 1988? У ери освајања два бода за победу, био је пет бодова иза Наполија, пет кола пре краја. Освојио је осам, а Наполитанци један (за завршних пет рунди су били најгори у првенству).

Наполи се 1990. вратио својом другом титулом, после које ће кокаински скандал удаљити Марадону из Италије, али суноврат који се две сезоне раније десио шампионима из 1987, не дешава се било који дан. На прослави „скудета” 1990, последњег до овог „већ виђеног” 2023, Марадона је као репортер разговарао са Корадом Ферлаином, запитавши га да ли је срећан:

„Био бих срећнији да смо освајали првенства и претходне две сезоне”, одговорио је председник клуба који је 1989. био други.

„Али, председниче, требало би и друге екипе да буду прваци. Или ће бити досадно”, узвратио је у микрофон Ел Пибе који је много година касније причао да је у делу сезоне 1987/88, који је претходио необјашњивом паду, играо свој најбољи фудбал.

„Био сам у врхунској форми, као метак”, пише у његовој аутобиографији.

Агонија је почела поразом од Јувентуса са 3:1, али је преломио директан окршај у Напуљу, две рунде пре краја.

„Нећу да видим ниједну заставу Милана на стадиону. Ово је завршетак приче о Милану”, пре сусрета је изјавио Дијего, који је изједначио на 1:1 пре него су гости стигли до 3:1 голом Ван Бастена. Карека је исписао 2:3, али је одбрана Милана одолела у завршних 12 минута.

Од „оног који је измакао” је 35 година и трећи „скудето” се не доводи у питање, са 16 бодова предности у односу на другопласираног девет рунди пре краја.

„Играмо против првака Италије из прошле сезоне који је заслужено освојио титулу. Милан је екипа највишег нивоа и у случају да не радите како треба, исход неће бити добар. Са самопоуздањем се спремам за дуеле Лиге шампиона”, рекао је Лучано Спалети, тренер Наполија, који је у Европи освојио један трофеј, Куп Уефе 1989. године.

Видеће се да ли ће пасти Милан, али славиће се титула. Ђенаро Монтуори, деценијама „ултрас” са Наполијевог стадиона, ово је рекао за два месеца феште из 1987: године: „Пишу се текстови, снимају филмови, али је тешко објаснити. Не може то да разуме, зна онај који је те дане проживео са Наполијем.