Макрон између „европског сна” и трансатлантске јаве

Стари Макронов сан о јакој и самосталној Европи тек што је поново оживео после посете Кини и одмах је доживео жесток судар са суровом трансатлантском јавом. Због изјаве да је стратешка аутономија кључна за Европу како не би била ничији вазал и како би тиме избегла да буде увучена у сукоб између САД и Кине око Тајвана, француском председнику је приређен прави вербално-идеолошки „топли зец” с обе стране Атлантика.

Док у Пекингу радосно трљају руке због Макронових ставова, јер сигнализирају ћорсокак за америчку стратегију увлачења Европе у игру обуздавања Кине, с Капитол хила стижу и оптужбе за издају. Критике и осуде Макронове визије извлачења Европе из америчког загрљаја како би постала „трећа суперсила” стижу и од европских политичара. Они подсећају француског лидера, који се самовољно намеће као вођа ЕУ, да Украјина не би била у стању да издржи руску инвазију без помоћи САД.

„Да су Американци размишљали на исти начин од 24. фебруара прошле године, Украјина више не би постојала, а Путин би вероватно већ био испред Париза”, поручио је посланик немачке ЦДУ Тилман Кубан.

Стратегија заговарања европске стратешке аутономије у директном је сукобу с напорима америчког председника Џозефа Бајдена да створи заједнички фронт како би се изашло на крај с претњама Кине и Русије. „Волстрит џорнал” је у уводнику поручио да би „бескорисни коментари” француског председника могли да поткопају америчко и јапанско одвраћање од Кине у западном Пацифику, истовремено охрабрујући америчке политичаре који желе да смање америчке обавезе у Европи.

Бела кућа и Стејт департмент били су уздржани у оцени онога што је Макрон рекао с дипломатском поруком да су САД „фокусиране на сјајну сарадњу и координацију с Француском као савезником и пријатељем”, остављајући Јелисејској палати да разјасни Макронове ставове. Али је зато права лавина напада на француског председника уследила од конгресмена из редова републиканаца:

„Ако је Француска заиста посвећена напуштању демократских нација у корист бруталног комунистичког режима, САД морају да преиспитају свој став према Француској”, каже Крис Смит, председник Извршне комисије Конгреса за Кину, који је Макронову изјаву назвао издајом демократског Тајвана.

Други су, пак, указали на двојаке стандарде Француске, која подржава напоре САД да одбрани Украјину, док истовремено затвара очи пред кинеском претњом Тајвану. „Макрон жели да САД спасу Европу од руске агресије, али очигледно да се заветују на неутралност против кинеске агресије на Пацифику”, написао је на „Твитеру” сенатор из Тексаса Џон Корнин.

Макронове изјаве биле су срамотне и веома геополитички наивне, рекао је за „Фокс њуз” Мајк Галагер, председник Комисије Представничког дома за Кину. Републикански сенатор Марко Рубио пита се да ли Макрон то говори у име целе Европе. Ако је тако, онда би по њему САД требало да размотре да фокус своје спољне политике усмере на обуздавање Кине и да оставе Европу да сама води рат у Украјини.

Иако званични Берлин још није коментарисао Макронов иступ, члан Бундестага из Шолцове владајуће странке СПД Метин Хакверди истиче да је Макрон у Пекингу разговарао без одобрења ЕУ. Говорећи за „Тагешпигел”, он је рекао да је Запад направио грешку што је дозволио да у својим односима с Кином буде подељен на свим пољима.

И у Чешкој, која однедавно сматра Тајван својим блиским економским, па и политичким савезником, критиковали су француског председника. Сенаторка Мирослава Њемцова, из владајуће Грађанске демократске партије, поручила је на „Твитеру” да је Макрон у Кини поткопао кључни савез између Европе и САД.

Марек Женишек, председник Комитета за спољне послове чешког парламента, који је недавно с високом делегацијом посетио Тајпеј, сматра како су Макронове поруке да Европа треба да смањи зависност од Америке потпуно срамотне и погрешне: „Европа мора да се одупре потпуно другачијој врсти притиска и да уравнотежи моћ Кине и САД.”