Студија открива еволуцију длакавих мамута

Мамути су се добро прилагодили леденом добу у којем су живели.

Чак су и први длакави мамути имали карактеристике типичне за врсту у својим генима, али је онда еволуција изоштрила карактеристике иконе леденог доба да издрже хладноћу, показало је истраживање генома. Истраживачи су анализирали геноме 23 мамута – од којих су 16 нових узорака пронађених у дубоко смрзнутој тундри у Сибиру. Геноми су упоређени са геномима 28 модерних азијских и афричких слонова.

„Циљ истраживања је био да се пронађу оне мутације код длакавих мамута које слонови немају, односно генетске адаптације које су јединствене за мамуте“, објаснио је еволуциони генетичар Давид Диез-дел-Молино из Центра за палеонтологију у Стокхолму, вођа. студије објављене у часопису „Current Biologi”.

„Открили смо да су се мамути временом прилагодили хладном арктичком окружењу, односно добили су густо крзно, слој масти, мање уши и другачији метаболизам“, додао је он.

Међу анализираним геномима био је и геном мамута од пре 700.000 година, односно из времена када су длакави мамути почели да се појављују – преци врсте су били степски мамути – и геноми животиња када су већ били изумрли.

„Наш 700.000 година стар мамут вероватно је имао веће уши од последњих мамута из леденог доба, а коса је такође била другачија, мање сува и коврџава“, додала је палеонтолог Лав Дален.

Открили су мутацију повезану са сувим ушним воском, али није јасно да ли им је то дало предност у хладном окружењу. Мутације у имунолошком систему, међутим, указују да се у неком тренутку ова врста борила против озбиљног патогена. Показало се да најстарији и најмлађи анализирани мамути имају скоро 92 одсто мутација, што значи да су карактеристике длакавих мамута већ записане у генима када су се одвојили од претка. Длакави мамути су насељавали делове северне Евроазије и Северне Америке током периода хладније климе. Изумрли су углавном због загревања атмосфере. Последњи мамути угинули су на острву Врангел на обали Сибира пре око 4.000 година, преноси Дело.