РС на мети америчких Бошњака

Од нашег сталног дописника
Бањалука, септембра – Конгрес Бошњака Северне Америке и Саветодавно веће за Босну и Херцеговину од оснивања до данас нису променили своје основне циљеве: поништавање Дејтонског споразума, укидање Републике Српске и Федерације БиХ и уклањање са политичке сцене водећих српских политичара. Поготово оних који, као премијер Милорад Додик, неће ни да чују за додатно централизовање БиХ и слабљење дејтонске позиције Републике Српске. Додика, како је пре неки дан рекао новинарима у Бањалуци, уопште не забрињавају најаве да ће и он и Република Српска опет бити мете бошњачке кампање у Америци.

Конгрес Бошњака Северне Америке основан је 28. маја 2000. године и од тада се оглашава о свему и свачему. Почев од унутрашњег уређења БиХ, преко осуде захтева за пуштање на слободу бивше председнице Републике Српске Биљане Плавшић до „признавања верског брака као легалног чина у свему изједначеног са световним склапањем брака”. Навешћемо неколико примера деловања Конгреса Бошњака Северне Америке и њихових лобиста у законодавном телу Америке.

На предлог америчких конгресмена и бошњачких лобиста Кристофера Смита и Бенџамина Кардина, амерички Конгрес је 27. јула 2005. усвојио Резолуцију о Сребреници. У њој је, поред осталог, наведено да је резултат српске агресије на БиХ „расељавање око два милиона становника и погибија око 200.000 људи”. То што су демографи Хашког трибунала, предвођени Евом Табо, и сарајевски Истраживачко документациони центар, којим руководи Мирсад Токача, утврдили да је укупан број жртва у БиХ испод 100.000 Бошњацима и њиховим лобистима у Америци очигледно не значи ништа.

Охрабрен усвајањем Резолуције о Сребреници, Конгрес Бошњака Северне Америке и Бошњачко-америчко саветодавно веће прошле године су упутили нову резолуцију у Конгрес Сједињених Држава. У њој се каже да „Република Српска не може постојати под садашњим именом”.

Писању ове резолуције претходио је прошлогодишњи 12. сусрет Бошњака Северне Америке и Канаде у Сијетлу. На њему је усвојена декларација у којој је наведено да „БиХ треба да буде национална држава Бошњака”. Такође, као циљ политичког деловања Бошњака наведено је „издвајање Сребренице из Републике Српске, остваривање конститутивности Бошњака у Србији, Санџаку, Космету, Македонији, Црној Гори и Словенији”. Као једно од средстава за остваривање ових и других циљева, одређена је и „агресивна медијска кампања”. На њеном удару, према писању бањалучких листова, требало би да буде премијер Милорад Додик и Република Српска у целини.

Конгрес Бошњака Северне Америке огласио се и поводом реформе полиције у БиХ, оценивши да се Европска унија „не може залагати, лобирати и вршити притисак” да „Парламентарна скупштина БиХ озакони окривљену и осуђену полицију Републике Српске”. Конгрес је, осим тога, тражио од високог представника међународне заједнице Мирослава Лајчака да смени премијера Српске Милорада Додика због наводног антидејтонског деловања.

Када се ставови Конгреса Бошњака Северне Америке упореде са изјавама бошњачких политичких лидера, пре свих Хариса Силајџића и Сулејмана Тихића и поглавара Исламске верске заједнице БиХ реис-ул-улеме Мустафе ефендије Церића, између њих се једино могу ставити знакови једнакости. Силајџић је давно јавно рекао да је његов политички циљ „укидање Републике Српске”. Тихић се залаже за укидање „националних торова” и поделу БиХ на економске регионе, а Церић непрекидно понавља да Бошњаци „имају право на своју државу” и принцип „један човек – један глас”.