Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Атлантиком плутају чамци смрти

Атлантиком плутају чамци смрти
(EPA-EFE/ZIKRI)

БЕЛ ГАРДЕН, ТОБАГО – Ујутро 28. маја 2021. године, неколико миља од плаже Бел Гарден на карипском острву Тобаго, узак бело-плави чамац указао се на хоризонту. Док се љуљао, риба се скупљала, чупкајући шкољке које су расле на његовим боковима испод површине. Из даљине се чинило да никог нема. Али када су се рибари приближили, осетили су мирис смрти.

У чамцу су била распадајућа тела више од десет црнаца. Нико није знао одакле су, шта их је довело тамо, зашто су у чамцу, и како или зашто су умрли. Нико им није знао имена.

Оно што је сада јасно, али тада није било, јесте следеће: веровало се да су 135 дана раније 43 особе напустиле лучки град преко океана у Африци. Покушали су да чамцем стигну до шпанских Канарских острва, код северозападне обале Африке.

Никада нису стигли. Уместо тога, завршили су на другој страни Атлантика.

Пола света далеко, њихове породице су их тражиле.

Скоро две године Асошиејтед прес је састављао делове слагалице с три континента да би открио причу о том чамцу и људима који је носио од наде до смрти. Чамац који је стигао до Тобага, регистрован је у Мауританији, великој и углавном пустињској земљи у северозападној Африци, удаљеној 4.800 километара од места где је допловио.

Докази нађени у чамцу и његова конструкција и боја - типични мауритански „пирог”, сугеришу да су мртви вероватно афрички мигранти који су покушавали да стигну до Европе, али су се изгубили у Атлантику.

Године 2021. најмање седам чамаца за које се чини да су из северозападне Африке, донео је океан на обале Кариба и Бразила. Сви су носили лешеве.

Ови „чамци - духови” и вероватно многи други који су нестали, делом су ненамерна последица вишегодишњих напора и милијарди долара које је Европа потрошила да заустави прелажење Средоземног мора.

То сузбијање, заједно с другим факторима, као што су економски поремећаји услед пандемије, натерали су мигранте да се уместо преко Средоземља, упуте на далеко дужи и опаснији атлантски пут прек Атлантика ка Европи, из северозападне Африке преко Канара.

Доласци Атлантском рутом скочили су са 2.687 у 2019. на више од 22.000 две године касније, према подацима шпанског Министарства унутрашњих послова.

Али да би толико људи стигло, мора да је на пут кренуло још много више, рекао је Педро Велес, океанограф Шпанског института за океанографију. Велес није био изненађен када је сазнао да се чамци за мигранте појављују чак на Карибима, куда морске струје и ветар природно доносе плутајуће уређаје које научници спуштају у океан уз обалу западне Африке.

„Тамошњи услови на океану су изузетно тешки”, рекао је он.

У 2021. години најмање 1.109 људи је умрло или нестало покушавајући да стигну до Канарских острва, према Међународној организацији за миграције, и то је за ту руту било најсмртоносније у историји. Али то је вероватно тек делић стварног броја мртвих. Мушкарци у чамцу Тобаго, на пример, нису укључени у тај број.

„Каминандо Фронтерас”, шпанска организација за права миграната, забележила је више од 4.000 мртвих или несталих на атлантској рути 2021. године, а најмање 20 чамаца је нестало после испловљавања из Мауританије. Ти мигранти су невидљиви у смрти, као што су били у животу. Али чак и духови имају породице.

Истрага АП-а обухватила је разговоре с десетинама рођака и пријатеља, званичника и форензичких стручњака, као и полицијску документацију и ДНК тестирање.

Утврђено је да су се 43 младића из Мауританије, Малија, Сенегала и вероватно других западноафричких земаља укрцала у тај чамац који је стигао до Кариба. АП је по имену идентификовала 33. Отпутовали су из мауританског лучког града Нуадибуа ноћу између 12. и 13. јануара 2021. Тестирање одеће и ДНК потврдило је идентитет једног од тела, што је затворило случај једне породице и отворило пут другима да траже такав одговор.

Недостатак политичке воље и глобалних ресурса за идентификацију мртвих и несталих миграната значи да су такви исходи, чак и делимични, веома ретки.

Сваке године хиљаде породица се питају о судбини најмилијих који су напустили своје домове и кренули за Европу.

Мало ко то икада сазна, преноси Бета.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran
Ima isuvise ljudi na planeti.
Šta EU može da uradi od tebe?
Злих, да... Они су криви за крв ових несрећника...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.