Продају девојчице за 1.000 евра

Панчево – „Полиција је немоћна ако жртва не жели да сарађује, што је веома чест случај. Због срамоте или страха, особа која је неко време провела у ’белом робљу’ не жели да открије шта јој се десило и ко јој је био ’послодавац’, а неретко се деси да некадашња жртва и сама почне да врбује ’бело робље’“, кажеза „Политику“ шеф одсека пограничне полиције за сузбијање илегалних миграција и трговине људима Полицијске управе Панчево Јовица Ратков, додајући да број неоткривених случајева далеко надмашује бројку откривених и процесуираних починилаца ове врсте криминала.

Ових дана, панчевачка полиција је поднела кривичну пријаву против стрица К. Ћ. (13) из Панчева због сумње да је починио кривично дело трговине људима. Прича је готово класична: отац у затвору, мајка тежак инвалид, а рођак који је преузео „бригу“ о детету злоупотребио је дато му поверење.

Од нашег саговорника сазнајемо за још један случај трговине људима: већ годину и по дана суди се мајци, стрицу и стрини једанаестогодишње М. Р. из Самоша, коју су јуна 2005. продали, наводно због удаје, за 3.000 евра. Обрела се у Паризу, где је била у породици пореклом са ових простора, која ју је приморавала да краде у богатим кућама и отима торбе на улицама. Након годину дана успела је да побегне и јави се полицији. Депортована је у Србију и смештена у „сигурну кућу“. Девојчица је била увучена у криминал озбиљних размера, јер су и инспектори француске полиције долазили овамо да је саслушају.

Ништа боље судбине није била ни, такође једанаестогодишња, Ковинка П. П. Баби, која се старала о њој, брачни пар из Ковина обећао је бољи живот за унуку, па је ова, према верзији окривљених, с њима отишла најпре у Бањалуку, где је крала и просила за рачун својих „послодаваца“, а потом је продата у Сарајеву, где се бавила истим пословима. После више од годину дана полиција је девојчицу пронашла у Малом Зворнику. Казала је да јој је нека Ромкиња дала аутобуску карту и отпремила до места где је њена одисеја завршена. Већи део ове приче још увек покушавају да расветле истражни органи.

Јовица Ратков наводи и случај седамнаестогодишње Р. К. чији је отац 2005. панчевачкој полицији пријавио нестанак ћерке. Међутим, дан касније је пријаву повукао, тврдећи да није знао да се она удала. Девојка је са панчевачком полицијом ступила у контакт тек годину дана касније, када је установљено да ју је наводни младожења продао за 1.000 евра, после чега је одведена на рад у Италију. И поред више покушаја полиције, и она и њени најближи одбили су да испричају читаву причу о ономе што је тамо радила.