Сведок: Утржан је убијен на поду у подруму поред мене

Жељко Јањић из БиХ, бивши војник ЈНА, сведочио је јуче пред већем за ратне злочине о убиству у подруму загребачког логора Ракитје, када је поред њега ликвидиран војник Марко Утржан. За тај злочин оптужен је бивши припадник Збора народне гарде (ЗНГ-Зенге) Бранко Тунић (59), коме се суди у одсуству јер је недоступан српском правосуђу.

Сведок је казао да је у септембру 1991, са још једним војником и Утржаном одведен у подрум, након чега му је мушкарац којег су звали Бранко, претио и ставио пиштољ на слепоочницу. Описивао је да су заробљеници у подруму злостављани и ударани гуменим палицама и шутирани чизмама по целом телу. Утржана су чувари срушили на земљу и тада је како тврди, окренуо главу и чуо пуцањ. Помислио је да ће он бити следећи убијен, али су потом њега и тог другог војника одвели, док је Утржан остао у подруму.

Према његовим речима, Утржан је убијен док је лежао на поду, што је супротно тези Тунића који је на суђењу у Загребу тврдио да је војник покушао да му отме калашњиков, па га је после више упозорења убио у самоодбрани. Сведок је навео да је Бранка препознао на фотографијама које су му показане у истрази.

На питање браниоца да ли је видео сам чин убиства, Јањић је рекао: „Окренуо сам главу кад ме је оборио, али пуцањ је уследио чим је тај Бранко са мог чела склонио пиштољ, па нема ко други да пуца него он.”

Навео је и да су српски заробљеници, када су доведени у Ракитје, раздвојени од осталих. Тунић је пореклом с Косова и Метохије, из општине Витина, а сада живи у Хрватској.

Терети се да је у Загребу, као припадник Зенга, са више Н. Н. припадника исте јединице извршио ратни злочин против ратних заробљеника, односно према војницима на редовном одслужењу војног рока у ЈНА, који су претходно положили оружје и предали се.

Тунић је током поступка у Загребу ослобођен оптужби за убиство Утржана, али се тужилаштво позива на Статут бившег Хашког трибунала и одредбу да се правоснажно ослобођеној особи може поново судити ако је том пресудом била оптужена за „обично” кривично дело, а не за ратни злочин.

Он је, према оптужници, у више наврата у просторијама у којима су заробљеници боравили и у подрумским просторијама, оштећене М. У., Ж. Л., Т. Н., Р. Д., Д. Д., Ж. Ј., Б. Б., М. П., С. А., Д. С., П. С., Г. М., Г. С. и Г. Г. тукао кундаком оружја, рукама и ногама по глави и телу, те гуменом палицом по леђима и табанима.

Везивао их је лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима, претио им ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, репетирао оружје на њих, стављао им цев оружја у уста и на слепоочницу, претећи им убиством, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима. После писања медија о овом случају, јавило се још шест некадашњих војника који су били заробљени у Ракитју.

„Остали сведоци овог злочина су у иностранству и са њима је остварен контакт посредством службе за рад са жртвама кривичних дела”, каже за „Политику” Душан Братић, заступник жртава.