Велики петак - дан велике жалости

О Великом петку је тешко говорити као о празнику, јер за хришћане је то најтужнији дан, када је, према предању, Исус Христ распет на крсту на Голготи, истакао је јереј при храму Вазнесења Господњег у Жаркову Стеван Јовановић.

„Ја бих рекао да је то дан у којем се бол поистоветио са страдањем и пониженошћу сваког од нас. Тако да је то дан када се сећамо наше понижености, поготово онда када смо хтели да будемо праведни, добри и на висини неког задатка и очекивања, а нисмо успели”, рекао је Јовановић за Танјуг.

Он је објаснио да чак и симболика скривена у народним обичајима указује да је у питању један „потресан празник”.

„Рецимо, за Божић имате много више народних обичаја. Јер Божић се обележава у радости, у полету животном, док је Велики петак некако тих, миран. Нема много народних обичаја, осим фарбања јаја које су опет припрема за Васкрсење”, нагласио је Јовановић.

Он истиче да би, према неким црквеним типицима, Велику суботу, која долази између петка и недеље, требало провести у потпуној тишини.

„У потпуном смирају да би се човек у том смирају запитао о свим успесима и неуспесима, али и чиме их мери, јер ако их не меримо Христовим васкрсењем, ако не поставимо у перспективу вечног живота, бојим се да ћемо бити поражени и успесима и неуспесима”, навео је Јовановић.

Додао је да Велики петак за хришћане јесте дан када успехе и поразе, и своје личне и наших пријатеља, гледамо кроз Христово страдање, али како је рекао, „кроз оно што је много важније, кроз Христово васкрсење”.

Када је у питању пост, Јовановић објашњава да је то посебан начин понашања православних хришћана у одређеним периодима и да он „треба да изрази наше најдубље уверење да лепота и пуноћа живота није у јелу и пићу, већ у нечем много већем и много лепшем”.

„А да би до те лепоте, која је већа и лепша, дошли, морамо да је потражимо у стварима које су дубоко у нашим срцима. А да бисмо до тих ствари дошли, морамо да направимо места за истраживање у нама самима, а то значи да морамо своју пажњу да скренемо с оних ствари које нам долазе споља”, наглашава Јовановић.

Јовановић додаје да је искуство православних хришћана, „пре свега монаха и монахиња, показало и открило да у дубинама наших бића свако од нас може да пронађе оне слојеве које, када открије, онда постаје свестан да му за истинску пуноћу и мир животни заиста није неопходно да се окреће спољашњим стварима”.

„Заиста је неопходно да, ако хоћемо да будемо стабилни људи, одрасли људи, људи који су нашли пуноћу, који су нашли праву меру, најпре потражимо бога у себи. Да би смо се одлучили на тај пут и да би на том путу били, јако је важно уздржање или, како га ми у народу популарно називамо, пост”, рекао је Јовановић.

Он објашњава да је пост у једном свом аспекту уздржавање од мрсне хране, али је и уздржавање од других ствари „које нас ремете и онемогућују нам да пронађемо истинску стабилност и пуноћу у своме срцу”, преноси Танјуг.