Преполовљене казне за покушај изнуде 110.000 евра у клубу „Хавана”

Апелациони суд у Београду преполовио је казне изречене Далибору Ђорићу и Војиславу Костићу, који су због принуде били првостепено осуђени на по три године затвора. Тај суд је након одржаног претреса, донео коначну пресуду према којој су им изречене казне од по годину дана и пет месеци иза решетака.

Ђорић и Костић су оптужени да су 29. децембра 2016. године, у просторијама казина „Хавана” у склопу хотела „Славија”, претукли З. Т. и М. Р. терајући их да признају дуг Ђорићу од 110.000 евра, при чему је М. Р. тешко повређен.

У овом маратонском судском процесу првооптужени је био власник „Хаване” Владимир Поповић Поп (43) који је убијен 1. децембра 2018. године у Београду, двадесетак дана пре изрицања прве пресуде. Ликвидиран је у кафићу на Звездари, а убиство још није расветљено. Медији су писали о Поповићевим блиским везама са „шкаљарским кланом”, као и са Луком Бојовићем, који је прошле године пуштен из затвора у Шпанији.

Полиција је, после хапшења осумњичених, саопштила да је код њих нашла мобилне телефоне, за које сумња да су коришћени за договарање извршења кривичних дела. Такође, наведено је да је код Ђорића нађено више од 250.000 евра и око 2,2 милиона динара за које полиција верује да су прибављени изнудама.

Поповић, Костић и Ђорић били су ухапшени у јануару 2017. године због изнуде и од почетка су се бранили да су З. Т. и М. Р. заправо њима, односно Ђорићу, дуговали новац.

Оштећени З. Т. је у једном од исказа рекао да је Ђорићу дуговао нешто мање од 5.000 евра, али је у наредној изјави казао да је ипак могуће да је дуг био 110.000 евра.

Суд је утврдио да се Ђорић септембра 2016. године састао са оштећеним З.Т, у просторијама предузећа које се бави продајом мобилних телефона и опреме и тада му је саопштио да му дугује новац у износу од 110.000,оо евра на име њиховог претходног пословања, када је З. Т.  од Ђорића куповао мобилне телефоне, које је овај набављао у земљи и иностранству, без плаћања царине.

З. Т. је изјавио да је његов дуг 4.490 евра након чега га је Ђорић, принудио да потпише потврду у којој је наведено да дугује 110.000 евра са роком враћања до 10. децембра 2016. године. У страху за безбедност себе и своје породице, он је ту потврду и потписао.

Према пресуди, Ђорић, покојни Владимир Поповић и Костић су се 29. децембра 2016. године у казину „Хавана” у склопу хотела „Славија” састали са оштећенима М. Р. и З. Т. након чега се Поповић обратио оштећенима речима: „Дугујете 110.000 евра, хоћу да ми донесете папире од куће, стана, радње, возила и бар 10.000 евра у року од седам дана”, на шта је оштећени М. Р. одговорио да не дугује.

Поповић је, како је утврђено, узео стаклену округлу пепељару и бацио је у правцу главе  З. Т. али се он заклонио руком, а затим су устали Ђорић и Костић и песницама више пута ударили З. Т. у главу и ребра. Затим су се Ђорић и Костић одмакли, а Поповић је пришао и М. Р. просуо на главу кока-колу из чаше. Ударио га је песницом у главу, а затим су га тешко претукли Ђорић и Костић. Поновили су им да за 10 дана спреме документацију о имовини коју поседују, како би им је предали, а онда су им наредили да изађу из хотела.

Апелациони суд је утврдио да су оштећени дуговали новац Ђорићу за телефоне који су узимали од њега, а нису платили, али да егзактних података и поуздане евиденције о томе нема. Окривљени и оштећени, по мишљењу суда, учинили су неспорним да је укупан дуг према окривљеном 110.000 евра и на тај износ гласи признаница, а З. Т. није у наведеном року вратио дуг.

„С обзиром на то да није са несумњивом сигурношћу утврђено да потраживање Ђорића представља противправну имовинску корист, по налажењу Апелационог суда, ни радње које су окривљени спорном приликом предузели не представљају кривично дело изнуду. Како је у току првостепеног поступка утврђено да употреба силе није довела до повраћаја новца, кривично дело је остало у покушају, у ком смислу је Апелациони суд изменио чињенични опис. С обзиром на то да је оштећени М. Р. спорном приликом задобио бројне тешке телесне повреде, то су у конкретном случају, по оцени Апелационог суда, ради о квалификаторној околности тог кривичног дела, па је кривично дело принуда због ког су окривљени оглашени кривим заправо консумирало кривично дело тешка телесна повреда које им је стављено на терет оптужним актом”, наводено је у образложењу одлуке којом је суд објаснио ову правну ситуацију.

По оцени Апелационог суда, реч је о кривичном делу принуда у покушају, у саизвршилаштву. Одлучујући  о врсти и висини казне, Апелациони суд је од олакшавајућих околности на страни окривљених утврдио да су породични људи, да је кривично дело за које су оглашени кривим остало у покушају, дуг протек времена од извршења кривичног дела као и то што су неосуђивани. Због ових разлога изречена им је мања казна од првобитне.

Оптужени су, како је „Политика” писала, у завршним речима пред судом изјавили да су им овај поступак наместили Дијана Хркаловић, бивша државна секретарка МУП-а Србије и Саша Дрецун, претходни поступајући тужилац у том поступку.