„Студењак” – оаза младости и памети

Први новински чланак о намери државе да се на левој обали Саве изгради студентско насеље објављен је у „Политици” 7. јануара 1947. године.Грађење „Студентског града” започеле су добровољне бригаде следбеника нове југословенске идеје о обнови и изградњи 5. априла 1949. године.

Пројектом је било предвиђено 4.500 кревета. Први студенти су сеуселили у Трећи блок само годину дана после постављања темеља, док је Други блок био завршен 1952. Бројни језици којима се комуницирало у тадашњој држави, огласили су се 1955. године и у Првом и Четвртом блоку, чиме је заокружена изградња вишеспратница са спаваоницама и блоковским читаоницама.

После 56 генерација, „Студењак” је остао најпожељнији дом за академце. Најперспективнији интелектуални потенцијал Србијесмештен је управо у овомнајвећем студентском дому прве категорије у Београду, који данас има капацитет од 4.445 лежајева.

Најбројнији су ипак студенти завидног постигнућа на медицинском и пољопривредном факултету. Др Јован Митић, помоћник директора за организацију и развој, који је своју каријеру посветио бризи о студентима, објаснио је критеријум по коме се факултетима додељује одређен број расположивих места у Студентском граду.

– Будући да обухвата највећи број семестара, Медицински факултет се сматра врло тешким и због тога располаже са већином места баш у овом комплексу – образложио је Митић и додао да за медицинарима следе студенти науке о пољопривреди због тога што им се факултет налази у близини.

У београдским домовима студенти женског пола заузимају 55 одсто, док мушкарци попуњавају остатак. У новобеоградском дому студенткиње су такође бројније за готово пет одсто.

Само тридесетак најбољих бруцоша ће од 1. октобра започети свој студентски живот у овом дому. Девојка која се прошле године нашла на последњем месту ранг-листе за бруцоше постигла је просечну оцену 4,7 у средњој школи, док је најлошије рангирани бруцош који је добио овај дому средњој школи оствариопросек 4,6.

Студенти који су испунили услове у јунском испитном року имају предност захваљујући такозваним стимулативним бодовима и разматрање њихових захтева биће завршено 30. септембра. Они који то учине тек у октобарском року мораће да сачекају 31. октобар да би се уселили.

Једномесечни боравак студента у новобеоградском дому држава „доплаћује” са 6.700 динара, док студент плаћа 1.100 динара. Типске двокреветне собе са купатилима, чајним кухињама, телефоном и приступом Интернету чине 70 одсто спаваоница.

Поред Завода за здравствену заштиту студената, библиотеке са фондом од 50.000 књига, Дома културе, поште, интернет учионица, Културно-уметничког друштва „Шпанац”, фотографског, радио и књижевног клуба, постоје и бројни спортски клубови са префиксом „Студентски град”.

Носталгија за родним градом ублажава се новим познанствима и културно-образовним ангажовањем у овој оази младости.Некадашњи југословенски председник Јосип Броз Тито је током студентских протеста 1968. године рекао да су студенти у праву, па је њихов захтев да добију Дом културе у „Студењаку” испуњен 1974. године. Никла су два архитектонски врло модерна и функционална изложбена простора, као и велика позорница коју не заобилазе великани нашег театра.

Ове године православни верници су добили капелусветог Јована Златоустог у једном од блокова. За предстојећу сезону уређене су крошње гигантских стабала, чиме је решен проблем настао због богатог птичијег света који се овде настањује. Постављене су и мреже на прозоре блоковских читаоница како испитна нервоза не би била још већа због зујања комараца.

Перионице које се по свом учинку налазе одмах после оних из Војномедицинске академије, продавнице које студенте могу снабдети свим неопходним ђаконијама осим алкохолним пићима, ауто-школа, фотокопирнице и оближњи спортски терени, поред већ наведеног, чине да студент мора да изађе из Студентског града само због факултетских обавеза.

Заљубљеници у гусларску уметност могу поделити своје интересовање и вештину са члановима гусларског друштва, док они који преферирају мало бржи ритам радије одлазе у дискотеку Студентског града.

Светозар Унићевић, будући психијатар и актуелни главни уредникрадио-телевизије „Студентски град” позива све београдске студенте да сеопробајуу новинарским, камерманским и уређивачким вештинама.

Др Јован Митић каже да је Први блок у најбољем стању, док се Четврти, оронули, највише реновирао, чиме су готово изједначени.

– Безбедност људи у „Студењаку” гарантују видео надзор, професионално обезбеђење, портири, али ја се највише ослањам на студентске портире који су запослени преко Студентске задруге и дежурају од 22 сата до јутра – додаје Митић.

Београђани који користе библиотеку и централну читаоницу у којој могу да уче до поноћи, као и студенти који живе у „Студењаку”, задовољни су јер примећују да су услови за учење све бољи.

Иван Павловић, студент Правног факултета, каже да у читаоници има одличну концентрацију.

– Волео бих да добијемо нове клима-уређаје, јер постојећи слабо хладе – додаје Иван.

Његов колега Иван Мартић, студент менаџмента, додаје да би њему било мање врућина када би се колегинице мало „боље” обукле, док се Ирена Божовић и Тамара Пејатовић слажу да би требало повећати број удобних столица. Ирена Божовић, апсолвент на Природно-математичком факултету успешно савлађује све математичке проблеме у тишини читаонице, али се жали на осветљење.

Свота коју студент мора да издвоји за једномесечни смештај у Студентском граду износи 1.100 динара, што представља 14,10 одсто од укупне цифре од 7.800 динара. Цена исхране је 8.070 динара, од чега држава субвенционише 59,48 одсто, а студент издваја 3.270 динара. Није много, рекли би људи „са стране”. Ипак, студентима пара никад доста...