Дојена деца бољи мислиоци

Бројне студије и истраживања су показала да деца и одрасли које су мајке дојиле имају боље резултате на тестовима интелигенције и когнитивног (сазнајног) развоја од оних који су храњени вештачким производима. Докази за ову тврдњу извођени су на основу студија у којима су поређена дојена и недојена деца.

Опсежна студија научника с Мекгил универзитета из Монтреала показала је да су мајке које су посећивале установе које промовишу дојење, дуже дојиле децу него оне које нису училе о предностима дојења.

Када је касније, у узрасту од шест и по година, тестовима мерена вербална интелигенција, ова деца су у просеку показала боље резултате па су имала по 7,5 бодова више. Боље резултате постигла су и на тестовима који мере невербалну интелигенцију (2,9 бода) као и на тестовима којима се мери укупна интелигенција (5,9 бодова).

С друге стране, када су децу оцењивали учитељи, она коју су мајке дојиле боље су писала и читала.
Иако је очигледно да постоје разлике, нејасно је да ли су за когнитивне добробити дојења заслужни неки састојци у мајчином млеку или физичка и социјална интеракција мајке и детета за време дојења.

Есенцијалне масне киселине и фактор раста сличан инсулину који се налазе у мајчином млеку такође могу да дају одговор на питање у чему се крију когнитивне разлике између дојене и недојене деце.

Међутим, могуће је и то да физичке и емоционалне компоненте дојења доводе до трајних промена у развоју мозга.

Могуће је такође и да дојење повећава вербалну интеракцију мајке и детета што би могло да унапреди когнитивни развој.

„Иако се последњих 30 година знатно повећао број жена које доје своје бебе, знатно је мањи напредак учињен у повећању трајања дојења”, истакли су аутори ове студије.