„Црно-бели” у својој историји имају само пет бољих пласмана

Колики је успех направио Партизан пласманом у четвртфинале Евролиге сведочи и то што је у својој историји имао само пет бољих пласмана у најбољем клупском такмичењу у Европи. Црно-бели су основани 1945, ово такмичење (првобитно Куп шампиона) игра се од 1958, а њима је ово 24. учешће.

Једном су били европски шампиони (1992), по два пута трећи (1982, 1988) и четврти у Европи (1998, 2010), једном шести (1980) и још два пута стизали су до четвртфинала (2008, 2009).

У Купу европских шампиона дебитовали су после своје прве титуле првака Југославије (1976), али су разочарали: нису се пласирали у финалну рунду (најбољих шест екипа Европе), иако су у својој четвртфиналној групи били фаворити, у конкуренцији Збројевке (Чехословачка) и Академика (Бугарска). На папиру су имали најбољи клупски тандем у Европи, Драган Кићановић – Дражен Далипагић, као и америчког играча Бача Тајлора (први странац у српској кошарци), али то није било довољно. У Хали спортова изненадила их је Збројовка из Брна (96:85), са Камилом Брабенецом, у то време једним од најбољих европских стрелаца. Тејлор се вратио у Америку после само две утакмице.

У свом другом покушају Партизан је направио корак даље. Пласирао се у финалну рунду (отприлике равно данашњем четвртфиналу, шест екипа, свако против свакога играо два пута), али је у њој завршио на последњем, шестом месту (скор 1-9), иза Макабија, Реала, Босне, Виртуса и Нашуе (Холандија). Систем такмичења је био такав да прва два тима на табели играју у финалу (Реал бољи од Макабија).

Осамдесете године прошлог века донеле су два трећа места. У сезони 1981/82, тандем Славнић–Далипагић предводио је екипу која је била на корак до финала. Са шест победа и четири пораза заузето је треће место, иза Макабија (9-1) и Сквиба (7-3) из Кантуа који је те сезоне подигао свој први пехар. Црно-беле су пласмана у финале коштали наивни пораз од Макабија у Београду (84:83) и ноншалантно испуштена предност против екипе из Кантуа коју су код куће савладали са 15 поена разлике, а требало је 16 или више.

По новом систему такмичења (фајнал-фор), Партизан се у сезони 1987/88. као први у финалној групи пласирао на завршни турнир у Генту, уз Макаби, Арис и Филипс. Са младим стручњаком Душком Вујошевићем, изузетно перспективним играчима (Дивац, Ђорђевић, Паспаљ, Пецарски, Накић…) и неколицином искуснијих (истицао се Грбовић), међу којима је био и данашњи тренер Жељко Обрадовић, црно-бели су изгубили у полуфиналу од Макабија (87:82), а затим и од Ариса у борби за треће место (105:93). У финалу је Филипс био бољи од Макабија (90:84).

У сезони 1991/92, мимо свих очекивања, Партизан је са тренером дебитантом Жељком Обрадовићем, тандемом Ђорђевић–Даниловић, неколико добрих клупских играча, али и групом неафирмисаних, постигао највећи успех у својој историји, освојивши трофеј у Истанбулу, 16. априла 1992. (победа против Хувентуда 71:70, чувена тројка Ђорђевића). Тај подвиг ушао је у анале Купа шампиона (Евролиге): црно-бели су најмлађи тим свих времена (просек нешто изнад 23 године), једини победник с тренером почетником, последњи шампион без странаца и једини без предности домаћег терена (20 утакмица од 21 играли у иностранству).

Партизан се у последњих четврт века, по измењеном систему такмичења, још два пута пласирао на фајнал-фор: у Барселони (1998) и Паризу (2010). Оба пута је изгубио утакмице за прво и треће место. На путу ка Барселони, био је тек четврти у групи у првом кругу (24 тима), али је у наставку, без предности домаћег терена, са 2:1 избацио прво Олимпијакос (осмина финала) а затим ЦСКА (четвртфинале). У полуфиналу у Барселони, изгубио је од Киндера (Виртус) из Болоње 83:61, у којем су главну реч водили Предраг Даниловић и Зоран Савић (данас спортски директор Партизана) који је проглашен за најбољег играча завршног турнира. У утакмици за треће место бољи је био Бенетон (96:89).

Десет година касније стигла су два узастопна четвртфинала, 2008. и 2009. На путу ка фајнал-фору, црно-беле је прво зауставила Таукерамика (Басконија) – 2:1, а затим ЦСКА– 3:0.

Последњи пут међу осам најбољих Партизан је био у сезони 2009/10, са тренером Вујошевићем, када се пласирао на финални турнир у Паризу. У четвртфиналу, без предности домаћег терена, избацио је Макаби са 3:1. У полуфиналу је имао победу у џепу против Олимпијакоса, али је изгубио са 83:80. У борби за треће место ЦСКА је био бољи 90:88.

Треба поменути и то да Партизан данас, као и у својој историјској сезони (1991/92), није ушао у најбоље европско такмичење на основу резултата већ специјалне позивнице. Пре три деценије, сплитска Југопластика је била шампион и Европе и Југославије (у финалу са 3:0 савладала екипу Партизана), али је после избијања рата СР Југославија добила шансу за свог представника (црно-бели преко квалификација у Мађарској стигли до елите).